Pobijano rešenje nije zahvaćeno bitnim povredama iz člana 374. stav 2. tačka 1. do 3, 5, 7. i 9. ZPP na koje se u žalbenom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Postupajući po predlogu predlagača Viši sud u Čačku je izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Čačku I br. 296/10 i utvrdio da su četiri pravna lica iz Čačka podneli 12.06.2006.godine Opštinskom sudu u Čačku predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika M.P. iz Č., ovde predlagača i JKP Čačak sa predlogom da izvršni dužnici solidarno otklone nedostatke na instalaciji toplovodne mreže u suturenu zgrade u Č. Ulica… i izvrše povraćaj toplovodne mreže u funkciju grejanja, te omoguće poveriocima nesmetano korišćenje grejanja u njihovim poslovnim prostorijama, a ukoliko to ne učine u ostavljenom roku od 30 dana ovlašćuju se tužioci da isto učine preko drugih izvođača na teret tuženih, pod pretnjom izvršenja. Drugim stavom je traženo od izvršnog dužnika JKP Čačak da izvršnim poveriocima na ime naknade parničnih troškova isplati određene novčane iznose, a na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Čačku P br. 279/00 od 26.05.2005.godine. Predlog za izvršenje izvršnih poverilaca usvojen je rešenjem o izvršenju od 12.06.2006.godine. Rešenjem Okružnog suda u Čačku Gž br. 1461/06 od 18.10.2006.godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika JKP Čačak i potvrđeno je prvostepeno rešenje o izvršenju. Rešenje o izvršenju je 30.06.2014.godine izvršeno u celosti u pogledu naplate traženih troškova, ali isto do donošenja odluke Višeg suda u Čačku nije izvršeno u delu otklanjanja nedostataka na instalaciji toplovodne mreže, jer i pored preduzetih procesnih radnji Osnovnog suda u Čačku i spremnosti izvršnog dužnika JKP Čačak da pristupi izvršenju izvršenje nije sprovedeno zbog protivljenja izvršnog dužnika, ovde predlagača M.P.. Izvršni dužnik M.P. je 02.09.2014.godine Osnovnom sudu dostavio podnesak kojim je osporio tvrdnje da se protivi izvršenju u pogledu uspostavljanja toplotne energije, te je Osnovni sud u Čačku zaključkom od 26.09.2014.godine naložio izvršnom dužniku JKP Čačak da se u roku od 5 dana izjasni na navedeni podnesak ovde predlagača. To je bila poslednja radnja koja je izvršena u navedenom izvršnom postupku.

Kod ovako utvrđenih činjenica ocenjujući podneti zahtev predlagača i razloge iznete u njemu, te ceneći garancije iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i odredbe člana 5. stav 1. Zakona o izvršenom postupku, odnosno član 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz kojih proizilaze načela hitnosti izvršnog postupka, Viši sud u Čačku je utvrdio da podnosiocu zahteva nije povređeno ustavno pravo na suđenje u razumnom roku, jer je svojim radnjama i ponašanjem u navedenom izvršnom predmetu Osnovnog suda u Čačku doprineo dugom trajanju izvršnog postupka uz napomenu da podnosilac zahteva u tom izvršnom predmetu ima svojstvo solidarnog izvršnog dužnika. Stoga je odbio i zahtev za novčanu naknadu u iznosu od 90.000,00 dinara i troškove postupka u istom iznosu.

Odredbama člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 ... 101/13) propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u kome može da traži naknadu zbog povrede tog prava. Ako je zahtev podnosioca osnovan sud može odrediti primerenu naknadu kao i rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učenjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, a naknada se isplaćuje iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu, s tim što se na postupak primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje vanparnični postupak. Odredbama Zakona o izvršnom postupku koji je važio u vreme pokretanja izvršnog postupka i važećim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju definisana su osnovna načela izvršnog postupka, a to su načelo hitnosti postupanja bez odugovlačenja i načelo oficijelnosti.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka zavisi od složenosti slučaja, ponašanja podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanja nadležnog suda koji vodi postupak, kao i značaja i prirode postavljenog zahteva za stranku koja je pokrenula postupak. Ceneći navedene kriterijume pravilno je Viši sud u Čačku zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku postupanjem izvršnog suda, već naprotiv podnosilac zahteva je kao izvršni solidarni dužnik bio u obavezi da omogući sprovođenje izvršenja rešenja od 12.06.2006.godine da se otklone nedostaci na instalaciji toplovodne mreže umesto što je svojim protivljenjem i opstrukcijama ometao postupak izvršenja, te obzirom na ponašanje podnosioca zahteva kao stranke u postupku nisu ispunjeni uslovi iz člana 8a i 8b za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, a samim tim i utvrđenje prava na primerenu naknadu i troškove postupka.

Žalbeni navodi predlagača da je u postupku izvršenja prodao kuću radi izmirenja obaveza prema izvršnim poveriocima u pogledu plaćanja iznosa utvrđene štete i troškova postupka u zasebno formiranom izvršnom predmetu I br. 2627/04 nisu od uticaja na drugačiju odluku po predlogu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu I br. 296/10 ranije I br. 2332/06 jer se radi o posebnim postupcima izvršenja u kojima je predlagač imao svojstvo izvršnog dužnika, a samim tim i obavezu da namiri potraživanja poverilaca. Predlagač je kao izvršni dužnik imao obavezu da postupi po rešenju o izvršenju i sa drugim solidarnim dužnikom pronađe rešenje za postupanje po tom rešenju, te razlozi na koje se pozivao predlagač kao izvršni dužnik pri odbijanju da se narušava enterijer njegovog poslovog prostora u postupku sprovođenja izvršenja nisu razlozi koji utiču na drugačiji zaključak nižestepenog suda o doprinosu predlagača dugom trajanju postupka izvršenja. Stoga nepostupanje predlagača kao izvršnog dužnika po obavezama iz izvršnog rešenja ne može voditi uspostavljanju njegovog prava na utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP, u vezi sa članom 402 istog zakona i članom 30. stav 2. ZVP.

Predsednik veća-sudija

Branislava Apostolović,s.r.