U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Uvidom u predmet na koji se zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku odnosi, Viši sud u Kragujevcu je utvrdio da je protiv podnosioca zahteva kao dužnika u izvršnom postupku dana 20.04.2002. godine pred Opštinskim sudom u Kragujevcu podnet predlog za dozvolu izvršenja plenidbom, čuvanjem i javnom prodajom pokretnih stvari dužnika na osnovu izvršne presude P 6394/95 od 25.09.2001. godine radi naplate vrednosti 1/36 dela fabričke cene vozila ''Zastava jugo korala'' u momentu isplate, troškova spora u iznosu od 8.434,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i troškova izvršenja. Sud je rešenjem I br.532/02 od 26.04.2002. godine odredio predloženo izvršenje i odredio troškove izvršenja u iznosu od 3.200,00 dinara, koje rešenje nije uručeno izvršnom dužniku. Dopisom od 07.07.2014. godine izvršni poverilac je pozvan da se izjasni o daljem toku postupka (predbe je dobio novi broj I 488/10) da bi se izvršni poverilac podneskom od 18.07.2014. godine saglasio sa nastavkom postupka, zbog čega mu je zaključkom od 22.07.2014. godine naloženo da uplati predujum na ime troškova sprovođenja izvršenja. Taj zaključak nije uručen izvršnom poveriocu, jer je nepoznat na označenoj adresi, zbog čega je dostava izvršena preko oglasne table suda. Izvršni postupak je obustavljen dana 28.11.2014. godine zbog neplaćanja naloženog predujma. Naredbom postupajućeg sudije od 16.01.2015. godine određeno je da se izvršnom poveriocu izvrši dostava preko oglasne table suda, pa je izvršni poverilac izjavio prigovor na rešenje o obustavi postupka, i predmet je dostavljen IPV veću na dalju nadležnost.

Nakon ocene okolnosti koje utiču na dužinu postupka, da bi se ocenilo da li je postupak razumno trajao ili ne, Viši sud je zaključio da u izvršnom postupku nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja kao i da podnosilac zahteva, iako dužnik u ovom izvršnom postupku, ima legitimni interes da sudovi odluče o zahtevu za sprovođenje izvršenja u razumnom roku, bez obzira što se radi o prinudnoj naplati potraživanja prema izvršnom dužniku po proteku paricionog roka, kao podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku.

Viši sud je pravilno ocenio da je jedan od glavnih uzročnika dužine trajanja ovog postupka neažurno postupanje izvršnog suda koji u dužem periodu vremena nije preduzeo ni jednu radnju u cilju sprovođenje izvršenja. Sa druge strane ponašanje izvršnog poverioca u poslednjih devet meseci nije bitno uticalo na trajanje izvršnog postupka, koji je pre toga neopravdano, neaktivnošću suda, dugo trajao. Sa druge strane ni jedna sudska odluka povodom ovog postupka izvršenja nije dostavljena izvršnom dužniku – podnosiocu zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, tako da on službeno nije mogao ni biti upoznat sa njihovom sadržinom. Zato je Viši sud pravilno sankcionisao neažurnost postupajućeg izvršnog suda usvajajući zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podnosioca zahteva – izvršnog dužnika R.Ž. i nalažući Osnovnom sudu u Kragujevcu da preduzme sve neophodne mere da bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku.

Međutim, pravilno je odbijen zahtev podnosioca za naknadu primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u smislu člana 8b Zakona o uređenju sudova, jer je nalog Osnovnom sudu da preduzme sve neophodne mere da bi se izvršni postupak okončao u najkraćem roku mera adekvatna konkretnim okolnostima. U konkretnom slučaju, izvršni dužnik nije imao nikakvih saznanja da je postupak izvršenja pokrenut, te se nerazumna dužina trajanja ovog postupka u odnosu na njega ne može okončati dosuđivanjem novčane naknade kao satisfakcije za dužinu trajanja izvršnog postupka, jer on kao izvršni dužnik je znao za postojanje pravnosnažne i izvršne sudske odluke po kojoj je on dužnik novčane obaveze, ali nije imao saznanja da je izvršni postupak pokrenut, pa nije mogao ni imati bilo kakva trpljenja u vezi sa dužinom trajanja postupka. Zato je ubrzanje postupka po oceni Višeg suda, dovoljna mera koju prihvata i Vrhovni kasacioni sud kao primerenu satisfakciju podnosiocu zahteva.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 401. stav 2. ZPP, odlučio kao u prvom stavu izreke.

Međutim, u pogledu odluke o troškovima postupka, predlagač osnovano ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer su izreka rešenja pod IV i razlozi kojima se obrazlaže odluka o troškovima suprotni. Naime, izrekom je podnosiocu zahteva dosuđeno 6.390,00 dinara na ime troškova postupka, a u obrazloženju se navodi da mu je dosuđeno 6.780,00 dinara. Osim toga, predlagač je tražio i kamatu na troškove postupka, o kojoj nije odlučeno, pa će se u tom delu žalbeni navod podnosioca smatrati predlogom za donošenje dopunske odluke, u smislu člana 358. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 401. stav 2. ZPP i stav 3. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

                                                                                    Predsednik veća – sudija

                                                                                   Ljubica Milutinović, s.r.