Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari predlagača N.D. iz M., čiji su punomoćnici B. i N.M., advokati iz L., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 I 214/15 od 11.06.2015. godine, u sednici održanoj 22.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE rešenje Višeg suda u Leskovcu R4 I 214/15 od 11.06.2015. godine u delu stava trećeg izreke kojim je odlučeno o zahtevu predlagača za naknadu nematerijalne štete i u ovom delu predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ostalom delu žalba predlagača se ODBIJA i prvostepeno rešenje POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 I 214/15 od 11.06.2015. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu I 2369/11 (raniji broj I 8978/10). Stavom drugim izreke naloženo je Osnovnom sudu u Leskovcu da postupak izvršenja u predmetu I 2369/11 (raniji broj I 8978/10) okonča u što kraćem roku. Stavom trećim izreke odbačen je zahtev predlagača za naknadu novčanog potraživanja na ime neisplaćene zarade, za period od 01.10.2008. godine do 05.02.2009. godine i to: za oktobar 13.500,00 dinara, novembar 13.500,00 dinara i decembar 13.500,00 dinara, za 2009. godinu za januar 13.500,00 dinara i za pet radnih dana februara 675,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, obračunatom od svakog prvog u mesecu za prethodni mesec, pa do konačne isplate, zatim na ime troškova postupka 27.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.05.2010. godine i troškova izvršnog postupka od 7.010,00 dinara iz budžetskih sredstava Republike Srbije, kao i na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda 400.000,00 dinara. Stavom četvrtim izreke predlagaču su dosuđeni troškovi postupka od 6.000.00 dinara.

Protiv navedenog rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 I 214/15 od 11.06.2015. godine, predlagač je izjavila žalbu iz svih zakonom predviđenih razloga, osporavajući ga u stavu trećem izreke.

Odlučujući o žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ broj 116/08 i 101/2013), primenom člana 402. u vezi sa članom 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14) i članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba predlagača delimično osnovana i delimično neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, predlagač N.D. je u svojstvu izvršnog poverioca podnela predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Leskovcu 13.07.2010. godine protiv izvršnog dužnika HI N. iz L., radi prinudne naplate novčanog potraživanja iz radnog odnosa – neisplaćenih zarada za period od 01.10.2008. godine do 05.02.2009. godine i to: za oktobar 13.500,00 dinara, novembar 13.500,00 dinara i decembar 13.500,00 dinara, za 2009. godinu - za januar 13.500,00 dinara i za pet radnih dana februara 675,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom, obračunatom od svakog prvog u mesecu za prethodni mesec, pa do konačne isplate, na osnovu izvršne isprave: presude Osnovnog suda u Leskovcu P1 663/10 od 09.04.2010. godine, plenidbom pokretnih stvari izvršnog dužnika. Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu I 8978/10 od 16.09.2010. godine određeno je predloženo izvršenje. Dana 16.11.2010. godine prekinut je postupak izvršenja do okončanja postupka restrukturiranja izvršnog dužnika. Rešenjem suda I 2369/11 od 09.08.2011. godine nastavljen je postupak izvršenja. Sud je 09.09.2011. godine dostavio rešenje o izvršenju NBS – Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu. Predlog izvršnog dužnika za zastoj postupka, sud je odbio rešenjem od 20.11.2011. godine. Dana 23.01.2012. godine iz NBS – Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu sudu je vraćeno rešenje I 2369/11, jer ne sadrži sve podatke potrebne za sprovođenje izvršenja i posle ovoga sud nije preduzeo nijednu radnju u postupku.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanom odlukom je utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Osnovnog suda u Leskovcu I 2369/11 i naloženo je okončanje postupka u najkraćem roku, a odbačen je zahtev za naknadu materijalne i nematerijalne štete.

U konkretnom slučaju predlagač je tražila novčanu naknadu i to: naknadu nematerijalne štete od 400.000,00 dinara i naknadu materijalne štete u visini iznosa dosuđene zarade po izvršnoj ispravi – presudi Osnovnog suda u Leskovcu P1 663/10 od 09.04.2010. godine.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka kao i o optužbama protiv njega. Prema članu 8v Zakona o uređenju sudova, na postupak za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku shodno se primenjuju odredbe koje regulišu vanparnični postupak. Zakon o vanparničnom postupku u članu 30. stav 2. upućuje na shodnu primenu Zakona o parničnom postupku, koji članom 10. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da postupak sprovede bez odugovlačenja, a u skladu sa prethodno određenim vremenskim okvirom za preduzimanje parničnih radnji i sa što manje troškova.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koje se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Viši sud u Leskovcu je analizom dužine trajanja postupka, preduzetih procesnih radnji od strane suda, kao i ponašanja izvršnog poverioca, ovde predlagača, ocenio da je u konkretnom slučaju povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku.

Međutim, predlagaču nije dosuđena tražena naknada materijalne i nematerijalne štete za utvrđenu povredu prava, već je taj deo zahteva odbačen uz zaključak suda da odredbama člana 8a, 8b i 8v Zakona o uređenju sudova nije propisano da se u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku mogu dosuditi vidovi štete koje predlagač traži.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano žalbom predlagača osporava rešenje Višeg suda u Leskovcu u delu kojim je odlučeno o zahtevu za naknadu nematerijalne štete.

Odredbom člana 8b stav 1. Zakona o uređenju sudova, propisano je da sud može odrediti primerenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava, ako utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan. Iz sadržine navedene odredbe proizlazi da je primarni cilj ovog postupka ubrzanje okončanja postupka u kome je utvrđeno da je došlo do prekoračenja razumnog roka. Međutim, moguće je i dosuđivanje primerene naknade koja uz izricanje mere za ubrzanje postupka, predstavlja satisfakciju za utvrđenu povredu prava, a podnosiocu zahteva se može uskratiti isplata naknade ako je njegovo ponašanje u celosti ili pretežnom delu prouzrokovalo trajanje postupka preko granice razumnog roka. Visina primerene naknade određuje se u zavisnosti od okolnosti svakog konkretnog slučaja, pri čemu se posebno ceni značaj predmeta spora za podnosioca zahteva i njegovo ponašanje u postupku u kome mu je povređeno ovo pravo. Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju utvrđeno da je povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku u postupku prinudne naplate neisplaćene zarade, pri čemu i po oceni Višeg suda u Leskovcu predlagač nije doprinela dugom trajanju postupka izvršenja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da okolnost da je predlagač zahtev za isplatu primerene naknade formulisala kao zahtev za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, ne znači da je nedozvoljen takav zahtev pa nije mogao biti odbačen, već je trebalo meritorno odlučiti i o tom delu zahteva. Zbog toga je pobijano rešenje u tom delu ukinuto i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, koji će u ponovnom postupku meritorno odlučiti o tom zahtevu primenom navedenih kriterijuma.

Neosnovano se žalbom ukazuje na odlučivanje suda u pogledu zahteva za naknadu materijalne štete u visini iznosa dosuđene zarade po izvršnoj ispravi – presudi Osnovnog suda u Leskovcu P1 663/10 od 09.04.2010. godine, zato što u smislu člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova, ne postoji mogućnost postupanja suda po takvom zahtevu, odnosno pravna posledica koju sud izriče u slučaju osnovanosti zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku je samo određivanje primerene naknade i roka za okončanje postupka (član 8b stav 1). Stoga je odbijena kao neosnovana žalba predlagača u delu kojim je odlučeno zahtevu za naknadu materijalne štete, pa je u ovom delu pobijano rešenje potvrđeno.

Na osnovu iznetog, primenom člana 401. tačka 2. i 3. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.