Odlučujući o izjavljenoj žalbi na osnovu člana 8b stav 3. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'' 116/08... 101/13), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 55/14) na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' 25/82... ''Službeni glasnik RS'' 46/95... 46/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova, pa je našao da je žalba predlagača neosnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti, činjenično stanje je potpuno i pravilno utvrđeno i materijalno pravo je pravilno primenjeno.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju po predlogu poverioca Vojne ustanove za održavanje zgrada i stanova ''Beograd2'' određeno je izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv dužnika S.K. 2008. godine a radi naplate novčanog potraživanja. Po dužnikovom prigovoru predmet je preveden u parnicu u kojoj je doneta presuda od strane Drugog osnovnog suda u Beogradu P 38693/13 od 04.03.2014. godine, kojim je delimično ostalo na snazi rešenje o izvršenju i dužnik obavezan da poveriocu isplati novčani iznos, a delimično je rešenje ukinuto i u tom delu tužbeni zahtev odbijen. Tuženi S.K. je tražio da se donese dopunska presuda, a takođe i protiv prvostepene presude izjavio je žalbu Višem sudu u Beogradu. U ovom postupku predlagač traži da se Višem sudu u Beogradu i Drugom osnovnom sudu u Beogradu naloži da odluče u konkretnim predmetima i to na način kako to predlagač u svom predlogu traži, kao i da mu se zbog povrede prava odredi novčana naknada.

Odredbom člana 8a st. 1. i 2. Zakona o uređenju sudova je predviđeno da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, a tim zahtevom može da traži i naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku. Isti zakon u članu 8b stav 1. predviđa da kada neposredno viši sud utvrdi da je zahtev podnosioca osnovan može odrediti privremenu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku i odrediti rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učinjena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Iz navedenog proizilazi da je osnovni cilj zaštite prava na suđenje u razumnom roku, a shodno navedenim zakonskim odredbama, da se postupak pred nadležnim sudom ubrza i okonča u što kraćem roku. To znači da se u ovom postupku ne može sudovima nalagati na koji način će doneti odluku u konkretnoj pravnoj stvari već samo im se može naložiti da postupak okončaju u što kraćem roku. S obzirom da predlagač u konkretnom slučaju traži da se nadležnim sudovima naloži na koji će način postupiti u konkretnim predmetima, što po navedenim zakonskim odredbama nije dozvoljeno, to je pravilno zaključio prvostepeni sud kada je zahtev predlagača u ovom slučaju odbio kao neosnovan.

Predlagač u svojoj žalbi detaljno obrazlaže činjenično stanje u postupcima koji su u toku, a o čemu je napred bilo reči, ukazuje i na postupanje izvršitelja u konkretnom predmetu, ali sve napred navedeno nije od značaja za drugačije odlučivanje suda.

Sve su to razlozi, zbog kojih je i odlučeno kao u izreci, a na osnovu člana 401. tačka 2. ZPP.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.