Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler-Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u postupku predlagača S.S. iz L., koga zastupa punomoćnik N.P., advokat iz L., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 st 197/2015 od 14.10.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Privrednog apelacionog suda R4 st 197/2015 od 14.10.2015.godine.

Troškovi drugostepenog postupka predlagaču se ne dosuđuju.

O b r a z l o ž e nj e

Privredni apelacioni sud je pobijanim rešenjem odbio zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku vođenom pred Privrednim sudom u Leskovcu pod br. St 63/10 zahtev za utvrđivanje primerene naknade zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od 40.000,00 dinara kao i zahtev za naknadu troškova ovog postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je preko punomoćnika izjavio žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Troškove žalbenog postupka je tražio i opredelio.

Odlučujući o izjavljenoj žalbi na osnovu člana 8b. stav 3. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 ... 101/13) Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi sa članom 402. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11 ... 55/14) i članom 30. stav 2. ZVP („Službeni glasnik SRS“ 25/82 ... „Službeni glasnik RS“ 46/95 ... 55/14) koji se primenjuje na osnovu člana 8v. Zakona o uređenju sudova i odlučio da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitnih povreda iz člana 374. stav 2. ZPP na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom predlagača se ne ukazuje na druge povrede koje bi mogle biti od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijanog rešenja.

Postupajući po zahtevu predlagača, Privredni apelacioni sud je utvrdio da je postupak stečaja nad dužnikom T.K. AD iz L. iniciran 08.04.2010 godine od NBS jer je dužnik obustavio plaćanje neprekidno tri godine. Automatski stečaj nije sproveden jer je poverilac PB A. uplatio predujam za vođenje stečajnog postupka koji je pokrenut rešenjem suda od 23.03.2011.godine. Tokom 2011.godine održana su poverilačka i ispitna ročišta i doneta je odluka o bankrotstvu stečajnog dužnika. Prodaje imovine nije bilo jer je stečajni dužnik pre pokretanja stečaja istu otuđio pa je u toku spor pokrenut od stečajnog upravnika radi pobijanja pravnih radnji stečajnog dužnika. Od ishoda spora zavisi i namirenje stečajnih poverilaca među kojima je i predlagač kome je priznato prijavljeno potraživanje i svrstano u treći isplatni red.

Odredbama člana 8a i 8b Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“ br. 116/08 ... 101/13) propisano je da stranka u sudskom postupku koja smatra da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku može neposredno višem sudu podneti zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u kome može da traži naknadu zbog povrede tog prava. Ako je zahtev podnosioca osnovan sud može odrediti primerenu naknadu kao i rok u kome će niži sud okončati postupak u kome je učenjena povreda prava na suđenje u razumnom roku, a naknada se isplaćuje iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od 3 meseca od dana podnošenja zahteva za isplatu.

Kod napred utvrđenih činjenica, koje žalbom predlagača u suštini nisu osporene, pravilno je Privredni apelacioni sud zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku jer nema propusta suda niti organa stečajnog postupka koji su kontinuirano i ažurno postupali u ovom stečajnom postupku, preduzimali su sve propisane radnje u zakonskim rokovima. Obzirom da trajanje postupka nije posledica propusta suda već činjenice da je stečajni dužnik imovinu otuđio pre stečaja, pravilno je primenio materijalno pravo kada je odbio zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku kao i prava na naknadu i troškove postupka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka zavisi od složenosti slučaja, ponašanja podnosioca zahteva kao stranke u postupku, postupanja nadležnog suda koji vodi postupak, kao i značaja i prirode postavljenog zahteva za stranku koja je pokrenula postupak. Sve navedene kriterijume Privredni apelacioni sud je cenio i pravilno zaključio da je predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku stečaja za koji je tražio utvrđenje povrede prava. Sama činjenica da postupak stečaja do sada nije okončan ne vodi povredi prava predlagača kod činjenice da su organi stečajnog postupka kontinuirano preduzimali sve zakonom propisane radnje, ali su u konkretnom slučaju objektivne okolnosti prouzrokovale njegovo trajanje.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci primenom člana 401. stav 1. tačka 2. ZPP u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP.

Troškovi drugostepenog postupka predlagaču nisu dosuđeni jer sa žalbom nije uspeo u ovom postupku.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.