Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 386. st.1. i 3. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku – ZPP, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da žalba predlagača nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač.1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud kao drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pobijano rešenje nije doneto ni uz učinjenu bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, na koju se u žalbi poziva predlagač, jer je po oceni ovog suda, a nasuprot navodima žalbe izreka pobijanog rešenja razumljiva, ista je u skladu sa razlozima rešenja, a u obrazloženju rešenja su dati razlozi o bitnim činjenicama u pogledu kojih nema protivrečnosti između onoga što se u razlozima rešenja navodi o sadržini isprave i samih tih isprava, pri čemu se u žalbi navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka ne konkretizuje i ne ukazuje u čemu se navedene protivrečnosti sastoje.

Predlagač u zahtevu ukazuje da se prvostepeni sud prilikom donošenja pobijanog rešenja nije držao uputstva iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Ržk 89/15 od 24.06.2015. godine, gde je taj sud našao da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je zahtev predlagača neosnovan, posebno kada se ima u vidu da je branilac okrivljenog 31.12.2014. godine, podnela zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka a da je sud tek 16.04.2015. godine doneo rešenje o troškovima K 597/10 na koje je izjavljena žalba 18.05.2015. godine, o kojoj je odlučeno tek rešenjem Osnovnog suda u Subotici Kv 446/15 od 09.09.2015. godine, istovremeno ukazujući da je datum podnošenja zahteva za troškove krivičnog postupka pogrešno i nepotpuno utvrđen kao 11.02.2015. godine umesto 31.12.2014. godine. Prema navodima žalbe predlagača u momentu podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, presuda Osnovnog suda u Subotici K 597/10 od 04.12.2014. godine nije bila pravnosnažna niti izvršna, jer oštećenom još nije bila uručena, niti je bila utvrđena visina naknade predlagaču kao okrivljenom na ime troškova branioca koji je 31.12.2014. godine podneo troškovnik, a sud u zakonskom roku od tri meseca nije odlučio o troškovima krivičnog postupa, zbog čega, nije bilo pravnog osnova za odbijanje zahteva.

Iz spisa predmeta i obrazloženja prvostepenog rešenja proizlazi da je presudom Osnovnog suda u Subotici K 597/10 od 04.12.2014. godine, prema okrivljenom R.R. na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP, odbijena optužba da je izvršio predmetna krivična dela te je odlučeno da troškovi krivičnog postupka kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca padaju na teret budžetskih sredstava, koja presuda je postala pravnosnažna dana 25.12.2014. godine. Branilac okrivljenog, ovde predlagača je dana 31.12.2014. godine, prvostepenom sudu podnela zahtev za naknadu troškova odbrane u navedenom predmetu, a na poziv postupajućeg sudije dana 11.12.2015. godine je podnela precizirani troškovnik o kome je Osnovni sud u Subotici odlučio rešenjem K 597/10 od 16.04.2015. godine, protiv kog rešenja je branilac okrivljenog izjavila žalbu dana 18.05.2015. godine. Predlagač R.R. je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku podneo dana 05.05.2015. godine, pa je Osnovni sud u Subotici spise predmeta K 597/10, 11.06.2015. godine, dostavio Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Subotici R4 K 7/15 od 07.05.2015. godine. Rešenje Vrhovnog kasacionog suda Ržk 89/2015 od 24.06.2015. godine, sa spisima predmeta Osnovnog suda u Subotici K 597/10 dostavljeni su Višem sudu u Subotici dana 20.08.2015. godine, a Viši sud u Subotici je dana 31.08.2015. godine spise predmeta K 597/10, vratio Osnovnom sudu u Subotici. Osnovni sud u Subotici je rešenjem Kv 446/15 od 09.09.2015. godine, odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog učinjenu protiv rešenja istog suda K 597/10 od 16.04.2015. godine.

Razmatrajući razloge i navode zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, u krivičnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Subotici, u predmetu K 597/10 i analizirajući postupanje Osnovnog suda u Subotici, Viši sud u Subotici je utvrdio da je od podnošenja zahteva branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka po kojem je sud mogao postupati – 11.02.2015. godine, pa do donošenja prvostepenog rešenja o troškovima postupka – 16.04.2015. godine, prošlo dva meseca, a da je od izjavljivanja žalbe na to rešenje – 18.05.2015. godine pa do odlučivanja o istoj – 09.09.2015. godine, proteklo više od tri meseca i da su se u tom periodu dva i po meseca spisi predmeta nalazili u Vrhovnom kasacionom sudu radi odlučivanja o žalbi predlagača izjavljenoj na rešenje Osnovnog suda u Subotici R4 K 7/15 od 07.05.2015. godine.

Stoga je Viši sud u Subotici, uzimajući u obzir prirodu postupka za odlučivanje o troškovima krivičnog postupka kao i dužinu trajanja celokupnog postupka odlučivanja o troškovima počev od podnošenja zahteva za naknadu troškova od strane branioca okrivljenog po kojem je sud mogao da postupa – 11.02.2015. godine, pa do donošenja odluke o žalbi – 09.09.2015. godine, pravilno zaključio da predlagaču R.R. u postupku odlučivanja o troškovima postupka K 597/10, koji se vodio pred Osnovnim sudom u Subotici, nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, tako da se i po oceni ovoga suda period od nešto više od šest meseci, koliko je trajalo odlučivanje o troškovima krivičnog postupka, ne može smatrati nerazumnim posebno kada se ima u vidu da se spisi predmeta u periodu od dva i po meseca nisu nalazili u Osnovnom sudu u Subotici.

Sledstveno iznetom, prvostepeni sud je pravilno odlučio kada je odbio kao neosnovan zahtev predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku pravilno nalazeći da je neosnovan i akcesorni zahtev za određivanje primerene novčane naknade, saglasno odredbama člana 8a, 8b i člana 15. stav 2. Zakona o uređenju sudova.

Stoga su neosnovani navodi žalbe predlagača da je Viši sud u Subotici, pogrešno utvrdio datum podnošenja zahteva za troškove krivičnog postupka kao 11.02.2015. godine umesto 31.12.2014. godine. Ovo stoga jer su u zahtevu branioca okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka podnetom 31.12.2014. godine, nedostajali podaci o vrsti i visini troškova, pa je sud pravilno prilikom odlučivanja o zahtevu predlagača i ocene dužine trajanja postupka odlučivanja o troškovima krivičnog postupka uzeo u obzir samo vremenski period počev od dana kada je podnet precizirani zahtev branioca za naknadu troškova krivičnog postupka – 11.02.2015. godine, po kome je sud mogao postupati, pa do dana donošenja drugostepenog rešenja.

Pored toga, odredbama Zakonika o krivičnom postupku nije propisan obavezujući rok u kome je sud dužan da odluči o zahtevu okrivljenog za naknadu troškova krivičnog postupka, pa su navodi žalbe predlagača da sud o zahtevu njegovog branioca nije odlučio u zakonskom roku od tri meseca, ocenjeni kao neosnovani, jer nepostupanje u navedenom roku u smislu člana 265. stav 6. ZKP, okrivljenom i braniocu samo daje mogućnost da potraživanje u vezi troškova ostvare u parničnom postupku.

Zaključak Višeg suda u Subotici da je presuda Osnovnog suda u Subotici K 597/10 od 04.12.2014. godine postala pravnosnažna pre podnošenja zahteva predlagača, je bio predmet ocene Vrhovnog kasacionog suda prilikom odlučivanja o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Subotici R4 K 7/15 od 07.05.2015. godine, a Viši sud u Subotici je sada pobijanim rešenjem odlučivao o zahtevu predlagača samo u delu koji se odnosi na postupak odlučivanja o troškovima krivičnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Subotici K 597/10, pa su stoga bespredmetni žalbeni navodi predlagača kojima se ukazuje da prvostepena presuda u trenutku podnošenja zahteva nije bila pravnosnažna.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da prvostepeni sud pravilnom primenom člana 153. ZPP, predlagaču nije dosudio troškove postupka imajući u vidu da je njegov zahtev odbijen kao neosnovan, pa su stoga navodi žalbe predlagača kojima se pobija prvostepeno rešenje i u delu odluke o troškovima postupka, ocenjeni kao neosnovani.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 401. stav 1. tačka 2. ZKP i člana 30. stav 2. ZKP, žalbu predlagača odbio kao neosnovanu i rešenje Višeg suda u Subotici potvrdio.

Budući da predlagač nije uspeo sa žalbom nije mu dosuđena naknada troškova drugostepenog postupka primenom člana 165. stav 1. i 2. u vezi člana 153. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP.

Zapisničar – savetnik                                                                         Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                        Bata Cvetković,s.r.