Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž r 217/2015
29.10.2015. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić-Momirović, članova veća, u postupku predlagača S.O., iz V., kod P., čiji je punomoćnik Ž.B., advokat iz P., a po zameničkom punomoćju D.D., advokata iz L., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, rešavajući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu R4 p 81/15 od 07.10.2015. godine, u sednici održanoj 29.10.2015. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba predlagača, kao neosnovana i POTVRĐUJE rešenje Višeg suda u Leskovcu R4 p 81/15 od 07.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Leskovcu R4 p 81/15 od 07.10.2015. godine, stavom prvim izreke, Viši sud u Leskovcu se oglasio stvarno nenadležnim za postupanje po zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača S.O., iz V., kod P., a stavom drugim izreke, odlučeno je da se po pravnosnažnosti rešenja, predmet uputi Apelacionom sudu u Nišu na dalje postupanje, kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Protiv navedenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući ga iz svih zakonom predviđenih razloga.

Rešavajući o žalbi predlagača, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, broj 25/82 ... „Službeni glasnik RS“, br. 55/14), na čiju primenu upućuje član 8v Zakona o uređenju sudova Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, pa je našao da je žalba neosnovna.

Naime, predlagač je 23.06.2015. godine podneo Višem sudu u Leskovcu zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, u kojem je između ostalog naveo da je, protiv tužene Republike Srbije – Ministarstva unutrašnjih poslova, pokrenuo parnični postupak u vezi prestanka radnog odnosa, i to tužbom podnetom 05.09.1994. godine Opštinskom sudu u Peći, koji još uvek nije okončan i sada se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu u predmetu

P1 2018/2010, zbog čega je predložio da se utvrdi da mu je u navedenom parničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, da se naloži ubrzanje postupka i odredi naknada zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao i naknada troškova postupka. Viši sud u Leskovcu se pobijanim rešenjem oglasio stvarno nenadležnim, navodeći da se zahtev predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku odnosi na parnični postupak koji se vodi pred Osnovnim sudom u Leskovcu, te da se radi o radnom sporu, zbog čega je u predmetnoj parnici Apelacioni sud u Nišu neposredno viši sud, u smislu odredbe člana 15. stav 2. i 24. Zakona o uređenju sudova, koji je nadležan za odlučivanje o zahtevu za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, shodno odredbi člana 8a Zakona o uređenju sudova.