.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž r 63/2015
09.07.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Božidara Vujičića, članova veća, u postupku po zahtevu predlagača G.G., G.R., obojica iz N.S., A.O. iz K., I.S., J.K., D.J., svi iz N.S., A.Đ. iz Č., J.I. iz S., D.Š. iz N.S. i D.K. iz Č., čiji je zajednički punomoćnik M.U., advokat iz N.S., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu R4 r. 69/14 od 12.01.2015. godine, u sednici veća održanoj 09.07.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PREINAČUJE SE rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu R4 r. 69/14 od 12.01.2015. godine, u stavu drugom izreke tako što se predlagačima G.G., G.R., A.O., I.S., J.K., D.J., A.Đ., J.I., D.Š. i D.K., ODREĐUJE primerena naknada za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 10.000,00 dinara koji iznos će im biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova u roku od tri meseca od podnošenja zahteva podnosilaca za isplatu, sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos po proteku roka od 3 meseca od podnošenja zahteva za isplatu, dok se u preostalom delu stava drugog izreke prvostepeno rešenje potvrđuje i u tom delu žalba predlagača odbija kao neosnovana.
PREINAČUJE SE rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu četvrtom izreke tako što se predlagačima određuju troškovi postupka u ukupnom iznosu od 73.560,00 dinara, koji iznos će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od tri meseca od podnošenja zahteva podnosilaca za isplatu, sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos počev od 12.01.2015.godine do isplate.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R4 r. 69/14 od 12.01.2015. godine, stavom prvim izreke, utvrđeno da je predlagačima G.G., G.R., A.O., I.S., J.K., D.J., A.Đ., J.I., D.Š. i D.K. povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P1 405/13. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača za određivanje roka od 15 dana od donošenja rešenja kojim će prvostepeni sud završiti postupak i zahtev za naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku u iznosu od po 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja rešenja do isplate za svakog predlagača. Stavom trećim izreke, određeno je da će se rešenje po pravnosnažnosti u roku od 15 dana objaviti na sajtu Apelacionog suda u Novom Sadu. Stavom četvrtim izreke, određeno je da se predlagačima dosuđuju troškovi postupka u iznosu od 62.265,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.01.2015. godine do isplate.
Protiv navedenog rešenja, stava drugog izreke, predlagači su blagovremeno izjavili žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao odluku u pobijanom delu u smislu odredbe 386. stav 1. i 3. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14), u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku i utvrdio da je žalba predlagača delimično osnovana.
U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud, pazi po službenoj dužnosti.
Prema obrazloženju pobijane odluke, predlagači G.G., G.R., A.O., I.S. i J.K. su u svojstvu tužilaca dana 03.03.2011. godine podneli tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Policijske uprave u Novom Sadu radi isplate troškova ishrane u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, razlike zarade za rad u dane državnih i verskih praznika, rad noću i prekovremeni rad, potražujući po ovom osnovu po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe, kao i naknadu troškova postupka. Predlagači D.J., A.Đ., J.I., D.Š. i D.K. su u svojstvu tužilaca dana 07.03.2011. godine podneli tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu protiv Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Područna policijska uprava u Novom Sadu radi isplate troškova ishrane u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora, kao i razlike zarade za rad u dane državnih i verskih praznika, rad noću i prekovremeni rad, potražujući po ovom osnovu po 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana podnošenja tužbe kao i naknadu troškova postupka. Nakon što su tužbe dostavljene na odgovor tuženoj na ročištu za glavnu raspravu održanom 13.07.2011. godine određeno je spajanje ove dve parnice te da se predmeti vode pod jedinstvenim brojem P1 405/2011. Nakon ročišta za glavnu raspravu održanog 18.08.2011. godine, rešenjem od 24.10.2011. godine određeno je veštačenje od strane veštaka ekonomsko finansijske struke koji je nalaz i mišljenje dostavio na ročištu održanom 19.01.2011. godine. Nakon izjašnjenja parničnih stranaka, na ročištu održanom 30.04.2012. godine izveden je dokaz saslušanjem veštaka. Postupajući po predlogu tužene rešenjem od 20.07.2012. godine određeno je dopunsko veštačenje s tim da je navedeno rešenje naknadno izmenjeno promenom ličnosti veštaka. Na ročištu za glavnu raspravu održanom 21.01.2013. godine punomoćnik tužilaca je prigovorio dopunskom nalazu i mišljenju veštaka i predložio da se dopunsko veštačenje poveri prvobitno određenom veštaku, nakon čijeg saslušanja na ročištu održanom dana 09.07.2013. godine je glavna rasprava zaključena. Radi dopune dokaznog postupka doneto je rešenje o otvaranju glavne rasprave, pa nakon što je naknadno određeni veštak dostavio dopunski nalaz i mišljenje, a zatim izveden dokaz i njegovim saslušanjem na ročištu održanom 08.07.2014. godine glavna rasprava je zaključena.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je predlagačima u postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo je da se rešenje po pravnosnažnosti objavi na veb stranici suda.
Pravilno je prvostepeni sud odbio kao neosnovan zahtev predlagača za ubrzanje postupka s obzirom da je, suprotno navodima žalbe predlagača, nakon podnošenja zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupku pred Osnovnim sudom u Novom Sadu u predmetu P1 405/13 glavna rasprava zaključena i doneta prvostepena presuda.
Osnovano se navodima žalbe predlagača ukazuje da je prvostepeni sud odlučujući o visini primerene novčane naknade za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku pogrešno primenio materijalno pravo kada je zahtev predlagača odbio kao neosnovan. Naime, kako je u konkretnom slučaju u pitanju spor iz radnog odnosa radi isplate naknade zarade, koji po svojoj prirodi predstavlja hitan postupak, to iako je u pitanju relativno složen postupak koji je zahtevao izvođenje dokaza veštačenjem, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, predlagačima pripada primerena naknada za utvrđenu povredu prava na suđenje u razumnom roku s obzirom da je dužina trajanja postupka bila uslovljena propuštanjem postupajućeg suda da u skladu sa zakonskim ovlašćenjima preduzme sve mere radi okončanja izvršnog postupka, posebno kod činjenice da je glavna rasprava otvorena sedam meseci nakon zaključenja, a novo ročište za glavnu raspravu zakazano tek nakon isteka još dva meseca (period nepostupanja od devet meseci), a predlagači svojim postupanjem nisu doprineli dužini trajanja postupka. Stoga, po oceni ovog suda, predgagačima pripada primerena novčana naknada za utvrđenu povredu prava u iznosu od po 10.000,00 dinara koja, nezavisno od činjenice da će rešenje biti objavljeno na veb stranici suda, predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su predlagači u konkretnom slučaju pretrpeli, a izrečenim merama postići će se svrha zaštite propisana članom 8a i 8b Zakona o uređenju sudova. Na ovaj iznos dosuđena je i zakonska zatezna kamata primenom člana 277. Zakona o obligacionim odnosima u vezi člana 8b Zakona o uređenju sudova.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 401. stav 1. tačka 3. Zakona o parničnom postupku preinačio prvostepeno rešenje u delu stava drugog izreke, dok je u preostalom odbijajućem delu stava drugog prvostepeno rešenje na osnovu člana 401. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku potvrdio i u tom delu žalbu predlagača odbio kao neosnovanu.
Odluku o troškovima postupka Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu ovlašćenja iz člana 165. stav 2. u vezi člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku i to za sastav predloga i odluke u iznosu od po 6.000,00 dinara i za sastav žalbe u iznosu od 12.000,00 dinara, sve uvećano za po 50% za drugu i svaku narednu stranku, a najviše do trostrukog iznosa, odnosno u ukupnom iznosu od 72.000,00 dinara, odmereno prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećoj u vreme donošenja odluke i za takse na predlog, odluku i žalbu u ukupnom iznosu od 1.560,00 dinara, saglasno Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama.
Predsednik veća – sudija
Biserka Živanović,s.r.
