Rž1 g 11/2023 1.6.6.6; kriterijumi za ocenu dužine postupka

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 11/2023
12.10.2023. godina
Beograd

Vrhovni sud, sudija Marina Milanović, određena Godišnjim rasporedom poslova u smislu člana 7.stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'', br. 40/15), u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Žarko Barišić, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 38/23 od 26.06.2023. godine, doneo je 12.10.2023. godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 38/23 od 26.06.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 38/23 od 26.06.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor predlagača da se utvrdi da je predlagaču u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 7371/20 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloži postupajućem sudiji da u najkraćem roku preduzme sve procesne radnje koje će delotvorno ubrzati postupak. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev podnosioca prigovora za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja, predlagač je izjavio blagovremenu žalbu iz svih zakonom propisanih razloga, sa predlogom da predsednik Vrhovnog suda usvoji žalbu u celosti, preinači rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 38/23 od 26.06.2023. godine ili da odluči o prigovoru i troškovima žalbenog postupka koji su nastali za podnosioca žalbe.

Odlučujući o žalbi na osnovu odredbe člana 16, 18. i 20 stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15) u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o panparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/02 ... („Službeni glasnik RS“, br. 65/95...55/14), člana 386. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20), na čiju primenu upućuje odredba člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da je žalba predlagača neosnovana.

U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 1. - 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijanog rešenja, predlagač je prigovor radi ubrzavanja postupka tom sudu podneo 14.06.2023. godine, navodeći da je 11.09.2018. godine predlagač, kao tužilac, podneo tužbu Trećem osnovnom sudu u Beogradu, protiv tužene „Direktne banke“ AD Kragujevac i zaveden je pod Gž 7371/2020; odluka o žalbama parničnih stranaka nije doneta u vreme odlučivanja o prigovoru predlagača koji je podnet 14.06.2023. godine.

Na osnovu navoda iz prigovora predlagača, Apelacioni sud u Beogradu je, bez ispitnog postupka, a s obzirom na trajanje postupka koje je u prigovoru navedeno, ocenio da je prigovor predlagača neosnovan. Po oceni Apelacionog suda u Beogradu, u konkretnom slučaju, sudski postupak na koji se odnosi prigovor predlagača se, s obzirom na predmet spora ne smatra hitnim, pa u tom smislu ne postoji razlog koji bi eventualno ukazivao na potrebu odstupanja od pravnog standarda, ustanovljenog u praksi Evropskog suda za ljudska prava, a prihvaćenoj i u praksi sudova Republike Srbije, po kojoj do povrede prava na suđenje u razumnom roku dolazi kada postupak traje duže od tri godine u jednoj instanci, pet godina u dve instance i 6 godina ukoliko ima mesta trostepenom odlučivanju. Pošto od dana podnošenja inicijalnog akta nisu protekli prihvaćeni rokovi usled čijeg protoka bi eventualno moglo da dođe do povrede prava podnosioca prigovora na suđenje u razumnom roku, Apelacioni sud u Beogradu nalazi da pravo podnosioca prigovora na zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, u ovoj fazi postupka, nije povređeno, posebno kada se ima u vidu da posledica nepoštovanja instrukcionih rokova ne dovodi automatski do utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je Apelacioni sud u Beogradu zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku imajući u vidu da predlagač nije dokazao da se radi o hitnom postupku koji, do momenta podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, 14.06.2023. godine, a od dana podnošenja tužbe 11.09.2018. godine, u dve sudske instance traje četiri godine i devet meseci, što znači da je s obzirom na trajanje postupka, prigovor predlagača neosnovan.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“-međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005... („Službeni glasnik RS“- međunarodni ugovori, br. 12/2010, 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka.

Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji, prema svojim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju odnosno posebnu i izuzetnu hitnost te se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim.

U konkretnom slučaju predlagač nije dokazao da se smatra hitnim sudkski postupak na koji se odnosi njegov prigovor s obzirom na predmet spora. Prioritetni predmeti u kojima se zahteva posebna hitnost u postupku, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava su: radni sporovi i sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju ili invalidninu; porodični sporovi; postupci radi naknade štete žrtvama nesreće; predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru; predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca (lica sa invaliditetom, potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti ili su u poodmaklom životnom dobu). Prioritetnim predmetima takođe se smatraju oni gde bi za podnosioca predstavke mogla da nastane nenadoknadiva šteta, a ništa od gore navedenog, u ovom postupku nije slučaj. Ukupno trajanje postupka od četiri godine i devet meseci, od dana podnošenja tužbe sudu do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, nije nerazumno dugo, te je pravilan zaključak Apelacionog suda u Beogradu da je, s obzirom na trajanje postupka koje je navedeno u prigovoru, prigovor podnosioca očigledno neosnovan, pa predlagač neosnovano u žalbi ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pošto predlagač nije uspeo u žalbenom postupku, pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Marina Milanović, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
u smislu odredbe člana 21. Zakona o zaštiti prava
na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić