Vrhovni sud, sudija Dragana Marinković, u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Aleksandar Beljan, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 g 4/24 od 07.11.2024. godine, doneo je dana 11.12.2024. godine

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Nišu R4 g 4/24 od 07.11.2024. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Nišu R4 g 4/24 od 07.11.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor predlagača za utvrđenje da je predlagaču u predmetu Apelacionog suda u Nišu Gž 3490/24 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, kao i da se naloži postupajućem sudiji da u roku od 15 dana preduzme radnje iz svoje nadležnosti radi ubrzanja i okončanja parničnog postupka. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev podnosioca prigovora za naknadu troškova ovog postupka.

Protiv navedenog rešenja, predlagač je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu članova 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, Vrhovni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da žalba predlagača nije osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP na koje Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijanog rešenja, predlagač je 18.10.2024. godine podneo prigovor radi ubrzanja postupka koji se vodi pred Apelacionim sudom u Nišu pod brojem Gž 3490/24. Na osnovu izveštaja sudije izvestioca utvrđeno je da je postupak pokrenut tužbom podnetom Osnovnom sudu u Nišu 04.02.2014. godine (radi naknade štete nastale u saobraćajnoj nezgodi na graničnom prelazu Evzoni, između Grčke i Severne Makedonije) u predmetu P 11780/16. Po prijemu tužbe tužiocu je naloženo da izvrši prevođenje tužbe na makedonski jezik jer je tuženo inostrano osiguravajuće društvo, a nakon toga je po sprovedenom postupku rasprava zaključena i doneta presuda 01.12.2015. godine, protiv koje je izjavljena žalba. Drugostepeni sud je odlučio o žalbi 24.11.2016. godine, tako što je delimično ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U toku ponovnog postupka izvedeni su dokazi veštačenjem i odlučeno presudom od 19.10.2017. godine na koju su takođe izjavljene žalbe. Drugostepeni sud je otvario raspravu i odlučio o žalbama presudom Gž 1306/18 od 03.10.2019. godine, protiv koje je tužilac izjavio reviziju. Vrhovni kasacioni sud je odlučio o reviziji presudom Rev 971/21 od 30.10.2021. godine, kojom je revizija delimično odbijena, a delimično usvojena ukinuta presuda drugostepenog suda i predmet vraćen tom sudu na ponovno suđenje. Drugostepeni sud je po održanoj raspravi odlučio presudom Gž 3543/21 od 23.12.2022. godine, a tužilac je 31.03.2023. godine izjavio reviziju, o kojoj je Vrhovni sud odlučio rešenjem Rev 1178/2023 od 08.02.2024. godine, tako što je ukinuo drugostepenu presudu i predmet vratio tom sudu na ponovno suđenje. Nakon dostavljanja predmeta drugostepenom sudu 02.08.2024. godine, isti je zaveden pod brojem Gž 3490/24 i rešenjem od 04.09.2024. godine otvorena je i zakazana rasprava pred drugostepenim sudom za 08.11.2024. godine. Postupajući u skladu sa primedbama Vrhovnog suda (da je u konkretnom slučaju trebalo primeniti grčki zakon kao zakon države u kojoj se dogodila nezgoda), upućena je zamolnica nadležnom državnom organu Grčke za pružanje međunarodne pravne pomoći i određen prevodilac za grčki jezik. Analizirajući postupanje sudova i dužinu trajanja konkretnog sudskog postupka, prvostepeni sud je zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, imajući u vidu da postupak traje oko deset godina, ali da se radi o složenom postupku s obzirom na činjenična i pravna pitanja koja treba raspraviti, da je u pitanju spor radi naknade štete sa elementom inostranosti, da je u toku postupka sprovedeno više veštačenja i saslušanje svedoka, a što je sve doprinelo dužini trajanja celokupnog postupka. Imajući u vidu da je u predmetu Gž 3490/24, nakon vraćanja iz Vrhovnog suda, otvorena i zakazana rasprava pred drugostepenim sudom, uz preduzimanje potrebnih radnji radi okončanja postupka, postupanje drugostepenog suda ne može se oceniti kao neažurno ili van razumnog roka.

Ocenjujući navode žalbe, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenice koje su od značaja za odluku u ovom predmetu, kao i da je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo odbijajući prigovor prelagača iz razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, priroda zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Polazeći od navedenih materijalno pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud odlučujući o prigovoru predlagača prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve navedene okolnosti. Pristupajući opštoj analizi postupka i sabirajući rokove različitih etapa postupka, ukupno trajanje samo po sebi ne može se oceniti preterano dugim, s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja. Činjenica da postupak traje ukupno oko deset godina, što se žalbom posebno ukazuje, ne može se smatrati nerazumnim imajući u vidu složenost činjeničnih i pravnih pitanja, da je u pitanju spor sa elementom inostranosti, te da je u predmetu postupano u tri faze sudskog postupka (prvostepeni, drugostepeni i revizijski postupak). Postupanje drugostepenog suda u predmetu Gž 3490/24, nakon vraćanja iz Vrhovnog suda, ne može se smatrati nedelotvornim, imajući u vidu da je otvorena i zakazana rasprava pred drugostepenim sudom, uz preduzimanje potrebnih radnji radi okončanja postupka. Zato su kao neosnovani ocenjeni žalbeni navodi predlagača kojima se naročito ukazuje na ukupno trajanje postupka, imajući u vidu da se razumni karakter trajanja nekog postupka ocenjuje u funkciji svih posebnih okolnosti slučaja, koje su pravilno utvrđene i ocenjene.

Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, primenom člana 17. i 20. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, a o žalbi je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom poslova na osnovu člana 16. stav 4. navedenog zakona.

Zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka je odbijen, primenom člana 153. i člana 165. ZPP koji se primenjuju na osnovu člana 30. Zakona o vanparničnom postupku imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi.

S U D I J A
Dragana Marinković,s.r.

Pouka o pravnom leku:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
u smislu odredbe člana 21. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković