Odlučujući o žalbi predlagača u smislu čl. 16. i 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba neosnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu, u smislu odredbe člana 16. stav 4. navedenog zakona.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitnih povreda postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti.

Iz razloga pobijanog rešenja proizilazi da je prvostepeni sud, odlučujući o prigovoru predlagača, na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja, usvojio prigovor predlagača, ocenjujući da je predlagačima u postupku pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž 9230/19, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je saglasno odredbama člana 10. i 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, naloženo sudiji izvestiocu da u roku od dva meseca predmet iznese na sednicu veća, te da se donese odluka po žalbama stranaka u tom sporu, kao i da se u roku od tri meseca izjasni predsednik suda da li je odlučeno o žalbama stranaka i da li je odluka otpravljena iz suda.

Proverom u pisarnici Apelacionog suda, utvrđeno je da predmet Gž 9230/19, u vreme donošenja ovog rešenja (24.06.2021. godine), nije okončan, odnosno da odluka sa predmetom nije otpravljena iz tog suda, iz čega se može zaključiti da sudija izvestilac nije postupio po nalogu suda iz pobijanog rešenja. Međutim, bez obzira na činjenicu što je odredbom člana 14. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, predlagaču u ovoj procesnoj situaciji, dato pravo na žalbu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je žalbu predlagača trebalo odbiti i to iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku predsednik neposredno višeg suda u postupku odlučivanja po žalbi, rešenjem odbija žalbu i potvrđuje prvostepeno rešenje, usvaja žalbu i preinačava prvostepeno rešenje, usvaja žalbu i odlučuje o prigovoru ili, usvaja žalbu i dostavlja ga nadležnom javnom tužiocu.

S obzirom da je pobijano rešenje, kojim je usvojen prigovor predlagača, doneto bez bitnih povreda postupka, na osnovu potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja i uz pravilnu primenu materijalnog prava, što se navodima žalbe i ne dovodi u sumnju, to je ovaj sud, primenom napred navedene zakonske odredbe, u vezi člana 390. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučio kao u izreci ovog rešenja, odnosno odbio žalbu predlagača, kao neosnovanu. Činjenica da nije postupljeno po nalogu iz pobijanog rešenja, s obzirom na napred utvrđeno, ne može imati za posledicu određivanje novog roka i novog naloga sudiji izvestiocu vezano za predmet u kome je naloženo ubrzavanje postupka. Predlagači, u ovoj procesnoj situaciji, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imaju samo pravo na podnošenje novog prigovora u smislu člana 13. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kao i pravo na pravično zadovoljenje u smislu člana 22. istog zakona, pod uslovima predviđenim tom odredbom.

Iz navedenih razloga, primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je kao u izreci.

Sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Pouka o pravnom leku

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić