Vrhovni kasacioni sud, sudija Jasminka Stanojević, u predmetu predlagača AA iz ... čiji je punomoćnik Danka Živanović advokat iz ..., u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4g 18/20 od 21.05.2020. godine, doneo je dana 23.07.2020. godine

R E Š E NJ E

PREINAČUJE SE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4g 18/20 od 21.05.2020. godine, tako što se:

USVAJA prigovor predlagača i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu P.br. 4611/14.

NALAŽE SE sudiji izvestiocu u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 8359/19 da, u roku od 2 meseca od dana dostavljanja ovog rešenja, preduzme radnje radi pravnosnažnog rešavanja navedenog predmeta, kao i da u roku od 15 dana po isteku prethodno navedenog roka, obavesti predsednika Apelacionog suda u Beogradu o preduzetim radnjama.

OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova žalbenog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4g 18/20 od 21.05.2020. godine, odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 8359/19, kao neosnovan.

Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba člana 16., 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95 ....106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju o žalbama.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se ne ukazuje na druge povrede postupka.

Iz razloga pobijanog rešenja proizilazi da je predlagač u svojstvu tužilje podnela tužbu Prvom osnovnom sudu u Beogradu dana 21.02.2011. godine, radi naknade štete, a protiv tuženih Udruženje osiguravača Srbije i DDOR „Novi Sad osiguranje. Pripremno ročište zakazano za 11.10.2011. godine, nije održano zbog nepostojanja procesnih pretpostavki. Nakon održanog ročište 07.02.2012. godine, sledeće je odloženo zbog odsustva tužilje i svedoka čije saslušanje je određeno za to ročište. Nakon održanog ročišta 17.10.2012. godine i povlačenja tužbe u odnosu na tuženog Udruženje osiguravača Srbije, ročište zakazano za 15.04.2013. godine nije održano zbog nepostojanja procesnih pretpostavki. Sledeće ročište zakazano za 30.05.2013. godine je održano i na njemu je određeno izvođenje dokaza veštačenjem. Nakon jednog održanog i jednog odloženog ročišta, rasprava je odložena na neodređeno vreme, zbog izmenjene mreže sudova. Predmet je po nadležnosti pripao Trećem osnovnom sudu u Beogradu, koji se rešenjem od 14.03.2014. godine oglasio stvarno i mesno nenadležnim za postupanje u ovoj parnici i odredio da se po pravnosnažnosti rešenja, spisi dostave Osnovnom sudu u Novom Sadu. Nakon izazivanja sukoba nadležnosti i odluke Vrhovnog kasacionog suda da je za postupanje u ovom sporu mesno nadležan Treći osnovni sud u Beogradu, predmet je dostavljen ovom sudu 19.11.2014. godine, rasprava je zakazana za 16.04.2015. godine nije održana zbog sprečenosti postupajućeg sudije; a sledeće ročište od 30.09.2015. godine je odloženo na zahtev punomoćnika tužilje koja je tražila da joj se dostavi nalaz sudskog veštaka koje nije primila, a kako bi se o njemu mogla da izjasni. Sledeće ročište od 18.02.2016. godine, nije održano zbog sprečenosti postupajućeg sudije, kao i ročišta od 16.10.2017. godine i 06.03.2018. godine. Glavna rasprava je zaključena 18.09.2018. godine, a presuda P 4611/14 dostavljena je punomoćniku tužilje 07.02.2019. godine, a tuženom 01.04.2019. godine. Predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu dana 23.10.2019. godine na odluku po žalbi tuženog. Do dana izjavljivanja žalbe na pobijano rešenje 14. jula 2020. godine i dana odlučivanja o ovoj odlučeno o žalbi tuženog DDOR „Novi Sad osiguranje“ na presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu u predmetu P 4611/14.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka pred Apelacionim sudom u Beogradu, sa obrazloženjem da postupak pred Apelacionim sudom u Beogradu, u odnosu na koji je predlagač tražila da se utvrdi da je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, ne traje nerazumno dugo, odnosno da do podnošenja prigovora, vreme trajanja postupka pred tim sudom je nepunih 5 meseci, posebno imajući u vidu odredbe člana 383. stav 2. ZPP, kojim je propisano da u slučaju da drugostepeni sud ne drži raspravu dužan je da odluči najkasnije u roku od 9 meseci od dana prijema spisa prvostepenog suda.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/06), utvrđeno je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanost i sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega, a odredbama člana 18. stav 3., utvrđeno je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudksih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva i drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stanku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od sadržine navedenih materijalnopravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Apelacioni sud u Beogradu pravilno ocenio da u konkretnom slučaju, predlagaču kao tužilji u navedenom predmetu, nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku pred drugostepenim sudom, odnosno u postupku po žalbi izjavljenoj na presudu Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 4611/14, posebno imajući u vidu da je u međuvremenu proglašeno vanredno stanje 15.03.2020. godine, koje je trajalo sve do Odluke Narodne skupštine Republike Srbije od 06.05.2020. godine („Službeni glasnik RS“ broj 65). Međutim, s obzirom na neopravdano dugo trajanje postupka u prvom stepenu, posebno pred Trećim osnovnim sudom u Beogradu, koji je više puta odlagao ročište za glavnu raspravu iz razloga koji nisu propisani zakonom, kao što je odsustvo postupajućeg sudije, postupak koji je pokrenut tužbom ovde predlagača dana 21.02.2011. godine i to radi naknade nematerijalne štete, što po prirodi spora određuje hitno postupanje, Vrhovni kasacioni sud je, imajući u vidu celokupno trajanje postupka, zaključio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u navedenom predmetu.

Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od 2 meseca za preduzimanje radnji u cilju pravnosnažnog okončanja postupka, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku o naknadi troškova predlagača za sastav žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. ZVP, shodno primenom člana 153. stav 1., člana 154., člana 163. stav 1. ZPP, a prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić