U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Apelacioni sud u Beogradu je sproveo ispitni postupak, pa je, odlučujući o podnetom prigovoru radi ubrzanja postupka od 15.07.2021. godine, utvrdio da je u ovom slučaju postupak započet podnošenjem tužbe radi utvrđenja, poništaja ugovora, isplate i naknade štete dana 11.05.2000. godine, da je postupak vođen pred prvostepenim sudom koji je dana 24.10.2012. godine doneo presudu P 45/2010 kojom je usvojen tužbeni zahtev, a protivtužbeni zahtev odbijen. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 1950/13 od 18.06.2014. godine, navedena presuda je ukinuta i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a dana 18.01.2017. godine je doneta prvostepena presuda, koja je ekspedovana iz suda dana 07.03.2017. godine. Predmet je po žalbi stranaka, primljen u Apelacioni sud u Beogradu i predat veću u rad dana 19.05.2017. godine i na sednicu veća iznet dana 18.01.2018. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 2/2018 od 29.01.2018. godine, utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Višeg suda u Beogradu 492/14 i Apelacionog suda u Beogradu Gž 223/18. Po okončanju revizijskog postupka i dostavljalja predmeta Apelacionom sudu u Beogradu, predmet je zaveden pod novi broj Gž 1794/20, a usled uvođenja vandrednog stanja i narušenosti zdravstvenog stanja sudije izvestioca virusom KOVID 19, otvorena je glavna rasprava dana 20.05.2021. godine, a po održavanju ročišta od 01.07.2021. godine, naredno ročište je zakazano za 23.09.2021. godine.

Apelacioni sud u Beogradu je odbio prigovor predlagača, nalazeći da u ovom slučaju u radu Apelacionog suda u Beogradu nije bilo neopravdanih perioda nepostupanja, sa obrazloženjem da zbog složenosti postupanja po tužbi i protivtužbi sa više opredeljenih zahteva, zbog brojnih višestruko ponavljanih primedbi na nalaz i mišljenje sudskog veštaka finansijske struke, prvenstveno isticanih od strane tuženog pravnog lica, kao poslodavca pravnog prethodnika tužilja. Osim toga, apelaconi sud nalazi da je sam predlagač doprineo dužem trajanju postupka, tražeći u više navrata odlaganje ročišta i rokove za pokušaj vansudskog poravnanja, uz izbegavanje isplate dosuđene naknade štete u visini minimalne zarade i protivljenje predlogu za izvođenje dokaza dopunskim finansijskim veštačenjem zbog njihovog postavljenog višeg zahteva.

Međutim, iz spisa proizilazi i da je postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut 11.05.2000. godine i da još nije okončan, kao i da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 2/2018 od 29.01.2018. godine, utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006) propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“- Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori, br.12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Po oceni revizijskog suda, pogrešan je zaključak Apelacionog suda u Beogradu da je prigovor predlagača neosnovan. Naime, u ovom slučaju se radi o parničnom postupku koji je pokrenut podnošenjem tužbe dana 11.05.2000. godine pre nešto više od 21 godinu, zbog čega je razumni rok za okončanje postupka višestruko prekoračen, zbog čega prvostepeno rešenje nije zakonito.

Propust prvostepenog suda otklonio je Vrhovni kasacioni sud, tako što je na utvrđeno činjenično stanje primenio navedene odredbe Ustava RS, Evropske konvencije i zakona i odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke. Polazeći od činjenice: da je postupak u ovoj pravnoj stvari od značaja za predlagača, koji je tuženi, traje od 11.05.2000. godine, a da još nije okončan, da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 2/2018 od 29.01.2018. godine utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je primenom propisanih merila zaključio da je u ovom slučaju predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, u ovom slučaju su znatna dužina trajanja postupka je dovoljna činjenica za izvođenje zaključka da postupak nerazumno dugo traje. Povređeno je pravo predlagača, jer sudovi ni nakon 21 godinu od početka suđenja nisu uspeli da pravnosnažno okončaju spor, a kako se radi o starom predmetu, žalbeni sud je morao brže da postupa. Pošto je postupak nerazumno dugo trajao i još nije okončan, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.

Otklanjajući posledice utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u cilju što bržeg okončanja postupka u predmetu Gž 1794/20, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 11. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, naložio okončanje žalbenog postupka u roku od četiri meseca od prijema ovog rešenja.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom i drugom stavu izreke na osnovu člana 401. tačka 3. ZPP.

Odluka o naknadi troškova predlagaču, kao u stavu trećem izreke doneta je primenom članova 153, 154. i 165. stav 2. ZPP, u vezi sa članom 30. stav 2. ZVP. Predlagaču su dosuđeni traženi troškovi prvostepenog i žalbenog postupka, i to na ime sastava prigovora od strane punomoćnika – advokata u visini od 6.000,00 dinara i žalbe u visini od 12.000,00 dinara.

Sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić