Vrhovni kasacioni sud, sudija Branka Dražić, određena godišnjim rasporedom poslova u sudu saglasno odredbi člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Jelena Jakovljević, advokat iz ..., odlučujući o žalbi izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 73/21 od 22.07.2021. godine, dana 01.10.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 73/21 od 22.07.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 73/21 od 22.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor predlagača AA iz ... od 22.06.2021. godine radi ubrzanja postupka koji se vodi pred Apelacionim sudom u Beogradu pod brojem Gž 5446/19. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu navodeći da Apelacioni sud u Beogradu pune dve godine nije postupao po odluci Višeg suda u Beogradu P broj 1416/16, da je nečinjenjem tuženog došlo do ekološkog zagađivanja zemljišta tužioca, zbog čega ne može da koristi svoju parcelu 16 godina, što ukazuje na hitnost postupka.

Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredbe člana 16. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/05 od 07.05.2015. godine), Vrhovni kasacioni sud je bez ispitnog postupka, primenom člana 18. stav 1. istog zakona našao da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP na koje se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti. Takođe nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 12, obzirom da razlozi dati u obrazloženju pobijanog rešenja nisu protivrečni izreci samog rešenja, suprotno žalbenim navodima.

Iz spisa proizilazi da je uvidom u spis Višeg suda u Beogradu P 1416/16 Apelacioni sud u Beogradu utvrdio da je tužilac podneo tom sudu tužbu 29.09.2016. godine koja je dana 03.10.2016. godine tuženom poslata na odgovor, koji je odgovorio na tužbu dana 03.11.2016. godine. Tužilac se podneskom od 25.11.2016. godine izjasnio na navode odgovora na tužbu. Pripremno ročište je zakazano za 03.03.2017. godine i održano, naredno je zakazano za 11.05.2017. godine, ali nije održano na molbu tužioca, obzirom da je njegov advokat bio sprečen da pristupi zbog bolesti. Ročište zakazano za 20.09.2017. godine je održano i na njemu je izveden dokaz saslušanjem jednog svedoka i tužioca u svojstvu parnične stranke i naloženo tužiocu da u roku od 15 dana uplati troškove veštačenja, a dokaz o uplati tužilac je dostavio uz podnesak od 24.10.2017. godine. Ročište zakazano za 20.12.2017. godine je održano i na njemu je tužilac precizirao zadatak sudskom veštaku. Veštak je dao nalaz i mišljenje dana 30.01.2018. godine, koje je dostavljeno strankama dana 02.02.2018. godine, a tuženi je dana 19.02.2018. godine pismenim putem uložio primedbe na nalaz veštaka. Ročište zakazano za 26.02.2020. godine nije održano radi izjašnjenja sudskog veštaka na primedbe tuženog. Tužilac je podneskom od 20.02.2018. godine precizirao tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete – obične štete i izgubljene dobiti. Veštak se podneskom od 05.03.2018. godine izjasnio na primedbe tužene strane. Ročište zakazano za 08.06.2018. godine je održano i na istom je saslušan veštak i glavna rasprava je zaključena. Pismeni otpravak odluke je dostavljen strankama u julu 2018. godine. Tužena je dana 24.07.2018. godine izjavila žalbu. Tužilac je 18.07.2018. godine podneo zahtev za ispravku, a podneskom od 20.07.2018. godine je tražio da mu se omogući plaćanje taksi na rate, što je omogućeno. Nakon urgencije tužioca od 13.03.2019. godine sud je doneo rešenje o ispravci dana 19.03.2019. godine, koje je dostavljeno strakama. Nakon ispunjenja zakonskih uslova spisi su dostavljeni Apelacionom sudu u Beogradu dana 03.07.2019. godine, o žalbi tužene još nije odlučeno.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, propisano je da se odredba o ljudskim i manjinskim pravima tumači u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je između ostalog da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 10. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisao je da stanka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom postupku.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, kao i poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonskih rokova za zakazivanje glavnog pretresa, odnosno izradu odluka.

Vrhovni kasacioni sud je analizom trajanja dužine trajanja celokupnog postupka zaključio da žalba predlagača nije osnovana.

U konkretnom slučaju radi se o parničnom postupku kojim se sudi u granicama razumnog roka, odnosno da celokupni postupak od podnošenja tužbe 29.09.2016. godine pa do odlučivanja o prigovoru 22.07.2021. godine traje u granicama razumnog roka.

Postupak pred drugostepenim sudom traje od dana dostavljanja spisa Apelacionom sudu u Beogradu dana 03.07.2019. godine. U tom periodu nakon dostavljanja spisa Apelacionom sudu u Beogradu proglašeno je vanredno stanje dana 15.03.2020. godine koje je ukinuto dana 06.05.2020.godine, pa su se, saglasno zaključku Visokog saveta sudstva od 18.03.2020. godine, u toku trajanja vanrednog stanja održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganje u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji, koji su taksativno navedeni u zaključku, tako da je postojala objektivna nemogućost odlučivanja o žalbi u roku koji je napred naveden, jer je rad sudova u znatnoj meri otežan zbog vanrednog stanja i bolesti velikog broja sudija i zaposlenih u sudovima, zbog čega je došlo do zastoja u rešavanju predmeta po redosledu prijema u sud, što takođe treba imati u vidu kao i činjenicu da epidemija još uvek traje.

Pored toga, ukupno trajanje celokupnog postupka za sada ne ukazuje da je žalba osnovana imajući u vidu da su rokovi orijentacioni, odnosno instruktivne prirode i služe sudiji kao smernica za upravljanje predmetima kojima je zadužen, između ostalog i s`obzirom na njihov broj, strukturu i karakter (da li su hitni po zakonu ili po prirodi stvari). Predlagač nije u žalbi naveo okolnost iz kojih bi se dalo zaključiti da predmet za njega ima naročitu važnost ili da zahteva naročitu hitnost u postupanju, posebno imajući u vidu odredbu člana 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, broj 110/2009 sa izmenama i dopunama) kojom je propisano da se predmeti rešavaju po redu prijema. U hitnim ili drugim opravdanim slučajevima od ovog reda se može izuzetno odstupiti (stav 1).

Sa iznetih razloga, za sada se ne ispunjava uslov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku koje je predlagač tražio podnetim prigovorom, radi ubrzanja postupka, imajući u vidu ukupno trajanje ovog sudskog postupka.

Pri tome će Apelacioni sud u Beogradu svakako imati u vidu dužinu trajanja postupka pred tim sudom.

Polazeći od navedenih okolnosti, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da postupak u celini traje u granicama razumnog roka, zbog čega je odbio žalbu kao neosnovanu i saglasno odredbi člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je kao u izreci.

Sud je cenio i navode žalbe da su prošli rokovi za odlučivanje po žalbi u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 5446/19, jer je taj sud bio dužan da u roku od 9 meseci od dana prijema spisa odluči po žalbi na odluku prvostepenog suda. Naime, rok za donošenje odluke propisan je u postupku pred drugostepenim sudom (član 383. stav 2. ZPP). Navedeni rok je po svojoj prirodi instruktivne prirode, te nepoštovanje navedenog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti žalbe na odluku suda po prigovoru radi ubrazanja postupka u konkretnom predmetu.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom izreke odbio zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku imajući u vidu da predlagač nije uspeo u ovom postupku.

Sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić