Iz izveštaja sudije izvestioca utvrđeno je da je tužilac VV, protiv tuženih AA i BB, ovde predlagača, podneo tužbu Osnovnom sudu u Novom Sadu dana 23.06.2015. godine, radi naknade štete u vidu izmakle koristi zbog nemogućnosti da izdaje stan. Tuženi su odgovor na tužbu sudu dostavili dana 26.08.2015. godine. Prvo ročište zakazano je za 15.12.2015. godine, na koje parnične stranke nisu pristupile, pa je prvostepeni sud rešenjem utvrdio da je tužba povučena. Protiv tog rešenja tužilac je dana 24.12.2015. godine podneo žalbu sa predlogom za vraćanje u pređašnje stanje. Predmet je dostavljen Višem sudu u Novom Sadu dana 12.02.2016. godine radi odlučivanja po žalbi, a taj sud je svojim rešenjem Gž 584/16 od 02.10.2017. godine predmet vratio Osnovnom sudu u Novom Sadu radi odlučivanja o predlogu tužioca za vraćanje u pređašnje stanje. Na ročištu radi odlučivanja o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje održanom 29.06.2018. godine, saslušani su svedoci, pa je rešenjem od 16.07.2018. godine, taj predlog usvojen, stavljeno van snage rešenje o povlačenju tužbe a pripremno ročište je zakazano za 15.11.2018. godine. Na tom ročištu određen je vremenski okvir trajanja postupka od 18 meseci u kom periodu će se održati tri – četiri ročišta i izvesti predloženi dokazi. Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 59992/18 od 04.09.2019. godine, tužbeni zahtev tužioca je odbijen, nakon sprovedenog dokaznog postupka u skladu sa određenim vremenskim okvirom. Odlučujući o žalbi tužioca, Apelacioni sud u Novom Sadu je, presudom Gž 4750/19 od 16.01.2020. godine, žalbu delimično usvojio i prvostepenu presudu ukinuo u pobijanom, odbijajućem delu, zahteva za isplatu i delu odluke o troškovima postupka i u tom delu predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U periodu od 16.03.2020. godine do 16.05.2020. godine nisu održavana ročišta zbog vanrednog stanja u Republici Srbiji, pa je ročište održano dana 29.06.2020. godine. Tuženi su, dana 20.01.2021. godine podneli protivtužbu sa predlogom za određivanje privremene mere, pa je Osnovni sud u Novom Sadu, rešenjem P 1646/2021 od 22.02.2021. godine, odbio predlog tuženih za određivanje privremene mere. Prvostepeni sud je narednu presudu doneo dana 06.04.2021. godine, tako što je usvojio tužbeni zahtev, a odbio protivtužbeni zahtev i obavezao tužene da tužiocu naknade troškove postupka. Protiv te presude tuženi su podneli žalbu dana 26.05.2021. godine. Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1545/21 od 01.07.2021. godine, predmet prvostepenog suda je vraćen tom sudu radi otklanjanja procesnih nedostataka u zastupanju tuženih. Nakon dostavljanja opšteg generalnog punomoćja kojim su tuženi ovlastili novog advokata za zastupanje nakon što su prethodnom advokatu opozvali punomoćje, prvostepeni sud je predmet dostavio Apelacionom sudu u Novom Sadu dana 09.08.2021. godine. Odluka u predmetu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1545/21 doneta je u sednici veća održanoj 26.08.2021. godine, a predmet je, iz tog suda, ekspedovan 07.09.2021. godine.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Novom Sadu, analizirajući dužinu trajanja prvostepenog i drugostepenog postupka zaključio da predlagačima nije povređeno na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku, u odredbi člana 10. stav 1., propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ – međunarodni ugovori broj 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik RS“ – međunarodni ugovori broj 12/2010 i 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1., propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obaezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postuka je relativno, jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirodu zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva.

U konkretnom slučaju, predmet spora je naknada materijalne štete, što znači da se ne radi o predmetu koji je prioritetan ni po jednom od kriterijuma hitnosti za određene vrste predmeta ustanovljenim kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava. Ukupno trajanje postupka od šest godina i dva meseca, u dva stepena nije nerazumno dug period, posebno kada se ima u vidu opšta poznata činjenica proglašenja vanrednog stanja zbog epidemije virusa Corona 19, dana 15.03.2020. godine, koje je trajalo do 06.05.2020. godine, a u kom periodu, u skladu sa odredbom člana 2. stav 1. u vezi sa članom 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine („Službeni glasnik RS“ br. 38/20 – stupila je na snagu dana 20.03.2020. godine), rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, pravnih sredstava ili za preduzimanje drugih procesnih radnji u postupcima nisu tekli. Uredba je prestala da važi dana 06.05.2020. godine, na osnovu člana 2. Zakona o važenju Uredbe, koju je Vlada, uz supotpis predsednika Republike Srbije, donela za vreme vanrednog stanja i koje je Narodna skupština potvrdila („Službeni glasnik RS“ br. 65/20).

Navodima žalbe predlagača o tome da su oni oboje hronični bolesnici, trajno narušenog zdravlja, ne dovodi se u sumnju pravilnost ožalbenog rešenja. U konkretnom slučaju, predmet spora je naknada materijalne štete tužiocu u iznosu od 3.750 evra sa pripadajućom kamatom, pa je jasno da predmet ovog spora nije od bitnog značaja za predlagače koji su tuženi, bez obzira na njihovu životnu dob i zdravstveno stanje.

Predlagači u žalbi ukazuju da je Viši sud u Novom Sadu primio spise predmeta P 6051/15 dana 18.02.2106. godine, radi odlučivanja o žalbi tužioca i da je protivno odredbi člana 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku, rešenje Gž 584/16 umesto u roku od devet meseci, doneto dana 02.10.2017. godine, po proteku godinu dana i sedam i po meseci. Međutim, to nije od presudnog uticaja na odlučivanje, imajući u vidu da je rok propisan navedenom odredbom zakona za odlučivanje drugostepenog suda o žalbi, instrukcioni. Merilima za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku propisanim odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da sud pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažava sve okolnosti predmeta suđenja, a između ostalog celokupno trajanje postupka. U tom smislu, celokupno trajanje ovog postupka ne prekoračuje granice postupanja suda u razumnom roku u ovoj vrsti predmeta, što znači da pravo predlagača na suđenje u razumnom roku nije povređeno.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom odredbe člana 18. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić