Vrhovni kasacioni sud, sudija Slađana Nakić Momirović, u predmetu predlagača AA i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Dragan Đokić, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 96/21 od 07.10.2021. godine, doneo je dana 09.11.2021. godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 96/21 od 07.10.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 96/21 od 07.10.2021. godine, odbijen je prigovor predlagača za ubrzanje postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 3916/21 (ranije broj Gž1 186/19) i utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Protiv navedenog rešenja predlagači su blagovremeno izjavili žalbu bez navođenja zakonom propisanih razloga.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu člana 16., 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br.25/82 I 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br.46/95...106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20) i našao da žalba nije osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku kojom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju o žalbama.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a neosnovano se sadržinom žalbe predlagača ukazuje na bitnu povredu postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe. Izreka pobijanog rešenja je jasna i neprotivrečna iznetim razlozima o bitnim činjenicama, koji su jasni i saglasni stanju u predmetu o razvoju postupka u vremenu.

Pobijanim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu R4 g 96/21 od 07.10.2021. godine, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se u ovom predmetu ne radi o nerazumno dugom trajanju postupka koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, jer je postupak pred prvostepenim sudom trajao nešto više od godinu dana (tužba podneta 16.01.2015. godine, a prvostepena odluka doneta 11.04.2016. godine), a predmet radi odlučivanja po žalbi dostavljen u Apelacioni sud u Beogradu 08.07.2016. godine, koji je u međuvremenu rešen 06.10.2021. godine. Postupak u predmetu je započet podnošenjem tužbe radi isplate dana 16.01.2015. godine, a prvostepena presuda je doneta dana 11.04.2016. godine. Nakon dostavljanja žalbe suprotnoj strani, predmet je dostavljen Apelacionom sudu u Beogradu i zaveden u odeljenje za radne sporove dana 08.07.2016. godine pod brojem Gž 2390/16, nakon čega je vraćen prvostepenom sudu na dopunu postupka (kada je doneta dopunska presuda), i u drugostepenom sudu zaveden u veće odeljenja radnih sporova 21.01.2019. godine, nakon čega je dana 14.07.2021. godine predmet razdružen iz Gž1 upisnika i zaveden u Gž upisnik pod brojem Gž 3916/21 i dana 15.07.2021. godine dat u rad sudiji izvestiocu. Odluka je doneta u sednici veća dana 06.10.2021. godine.

Analizirajući dužinu trajanja postupka Vrhovni kasacioni sud je zaključio da prigovor predlagača da im je u predmetu Gž 3916/21 pred Apelacionim sudom u Beogradu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku nije osnovan.

Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranaka koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju i ocena suda obuhvata celokupni sudski postupak od podnošenja tužbe (16.01.2015. godine) do izjavljivanja prigovora za ubrzanje drugostepenog postupka (31.08.2021. godine).

S obzirom da su predlagači tražili da se utvrdi da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Apelacionim sudom u Beogradu u navedenom predmetu Gž 3916/21, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je adekvatnom analizom dužine trajanja drugostepenog postupka, kao i preduzetih procesnih radnji od strane Apelacionog suda, uvažavajući sve okolnosti predmeta suđenja složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, uz poštovanje redosleda rešavanja predmeta, predmet u Apelacionom sudu okončan u granicama razumnog roka i otpravljen iz suda.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 17. stav 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučio kao u izreci i žalbu predlagača odbio kao neosnovanu.

Sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić