Vrhovni kasacioni sud, sudija Branka Dražić, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Konstanca Koranjić, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, u postupku po žalbi predlagača protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 65/20 od 27.01.2021. godine, dana 10.05.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 65/20 od 27.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 65/20 od 27.01.2021. godine, odbijen je prigovor predlagača radi ubrazanja postupka i utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 3000/19, kao neosnovan. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, kao neosnovan.

Protiv ovog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijano rešenje na osnovu člana 16. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) odlučeno je da žalba nije osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

U konkretnom predmetu, ceneći sve kriterijume propisane za ocenu povrede prava na suđenje u razumnom roku Apelacioni sud u Beogradu je utvrdio da je u ovoj pravnoj stvari tužba radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju podneta dana 02.06.2017. godine, da je presuda u predmetu Osnovnog suda u Pančevu P 826/17 doneta dana 28.12.2018. godine i ista dostavljena punomoćniku tužioca dana 20.02.2019. godine, a punomoćniku tuženih dana 14.02.2019. godine. Punomoćnik tužioca je izjavio žalbu dana 06.03.2019. godine, prvostepeni sud je dostavnom naredbom od 02.04.2019. godine naložio da se spisi dostave Apelacionom sudu u Beogradu na postupak po žalbi. Navedeni spis Apelacionom sudu u Beogradu je dostavljen dana 10.04.2019. godine, a do podnošenja prigovora dana 20.10.2020. godine nije odloženo o žalbi tužioca.

Apelacioni sud u Beogradu je pobijanim rešenjem odbio prigovor predlagača radi ubrazanja postupka i utvrđivanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, nalazeći da nije osnovan.

Stavom 1. člana 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da cilj ovog zakona jeste da se predupredi nastajanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, dok je prema članu 5. istog zakona, propisano da se prigovor može podneti dok se postupak ne okonča.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilan je zaključak Apelacionog suda u Beogradu da nije došlo do povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku u predmetu Gž 3000/19 pošto se trajanje celokupnog postupka u vremenu od 3 godine i 4 meseca do dana podnošenja prigovora, do kada je drugostepeni postupak trajao godinu i šest meseci ne može smatrati neprimereno dugim. Ovo posebno imajući u vidu da prema ustaljenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava prihvaćenoj i u praksi sudova u Republici Srbiji do povrede prava na suđenje u razumnom roku dolazi kada postupak traje duže od 3 godine u prvoj instanci, 5 godina u prvoj i drugoj istanci zajedno, kao i 6 godina ukupno, ukoliko ima mesta trostepenom odlučivanju. Konkretno postupanje drugostepenog suda u postupku koji se odnosi na prigovor ukazuje na okolnost da u momentu podnošenja prigovora nije nastupila povreda prava podnosioca prigovora na suđenje u razumnom roku koji bi njegov prigovor učinilo osnovanim, shodno odredbi člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojim su propisana merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku. Osim toga, usled proglašenog vanrednog stanja u periodu od 15.03.2020. godine do 07.05.2020. godine, sud je imao obavezu samo da postupa po hitnim predmetima iz porodične materije, u postupcima izvršenja po privremenim merama u koje ne spada i ovaj predmet po tužbi radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju.

Neosnovani su navodi u žalbi da postupak pred drugostepenim sudom traje duže od zakonom propisanog roka od 9 meseci za donošenje drugostepene odluke te da su navodi u pobijanom rešenju da taj rok prestavlja orjentacioni ili okvirni rok neprihvatljivi. Naime, zakonom propisani rokovi u kojima drugostepeni sud treba da odluči po žalbi stranke predstavljaju instruktivni rok za sud, koji je dužan da poštuje redosled pri odlučivanju kao i da prednost da hitnim predmetima, što ukazuje da nepoštovanje roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu. Nepostupanje suda po instruktivnim rokovima ne dovodi automatski do utvrđenja povrede prava na suđenje u razumnom roku i ne dozvoljava odvojeno posmatranje tog roka u odnosu na celokupan postupak, pa trajanje drugostepenog postupka u dužini od 1 godine i 6 meseci ne može se smatrati neprimereno dugim u sklopu trajanja celokupnog postupka.

Na osnovu člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u izreci.

Sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić