.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 6/2021
10.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Jasminka Stanojević, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Đura Blagojević, advokat iz ..., u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4g 2/21 od 05.04.2021. godine, doneo je dana 10.05.2021. godine,
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao noosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Nišu R4g 2/21 od 05.04.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu R4g 2/21 od 05.04.2021. godine, odbijen je zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku predlagača, kojim je tražio da se utvrdi da mu je u parničnom postupku koji se vodi pred Apelacionom suduom u Nišu Gž 2098/2020, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da se naloži istom sudu da donese odluku i okonča postupak u roku od 15 dana.
Protiv navedenog rešenja predlagač je izjavio žalbu iz svih zakonom propisanih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredbe člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 .... „Službeni glasnik RS“, broj 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku i našao da je žalba neosnovana.
U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitnih povredea postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom se ne ukazuje na druge povrede postupka.
Iz razloga pobijanog rešenja proizilazi da je postupak na koji se odnosi prigovor za ubrzavanje postupka, pokrenut tužbom koju je ovde predlagač, kao tužilac, zajedno sa još jednim licem BB, podneo dana 17.06.2008. godine, Opštinskom sudu u Nišu, protiv Republike Srbije – Ministarstvo odbrane, radi utvrđenja prava svojine i državine teretnog vozila, a u toku postupka i radi naknade štete. Nakon četiri održanih ročišta i obavljenog veštačenja, rešenjem od 09.03.2010. godine, taj sud se oglasio stvarno nenadležnim i predmet ustupio Višem sudu u Leskovcu, s tim što je pre toga tužilac BB povukao tužbu. Viši sud u Leskovcu je nakon preuzimanja spisa, četiri održana ročišta i dva dopunska izjašnjenja veštaka, presudom P 24/10 od 08.12.2011. godine, odbio tužbeni zahtev. Ova presuda je po žalbi tužioca potvrđena presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 278/12 od 23.02.2012. godine. Tužilac je 27.03.2012. godine izjavio reviziju, koja je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev 956/13 od 03.10.2013. godine odbijena. Istog dana, tužilac je podneo i predlog za ponavljanje postupka, koji je pravnosnažno odbijen, kao i zahtev za određivanje privremene mere. Dana 27.12.2006. godine, ovde predlagač, ponovo je stavio predlog za ponavljanje postupka, koji je nakon odluke Apelacionog suda u Nišu Gž 4525/17 od 17.10.2017. godine, prihvaćen, odnosno prvostepeni sud je dozvolio ponavljanje postupka. Nakon održanih sedam ročišta od kojih je jedno odloženo na predlog punomoćnika tužioca, ovde predlagača, bez opravdanih razloga, jedne dopune nalaza veštaka, doneta je presuda P 5572/17 dana 05.04.2019. godine, koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž 2636/19 od 19.06.2019. godine. U ponovnom postupku, nakon tri održana ročišta, doneta je presuda P 379/19 od 16.06.2020. godine, a povodom žalbi parničnih stranaka, Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž 2098/20 od 30.09.2020. godine otvorio raspravu, prvo ročište zakazano za 17.12.2020. godine je odloženo na predlog tužioca, ovde predlagača, drugo ročište od 26.01.2021. godine je odloženo zbog predloga predlagača za izuzeće sudije izvestioca – predsednika veća, koji zahtev je odbačen rešenjem od 08.02.2021. godine, a rasprava je zaključena na ročištu održanom dana 11.03.2021. godine. Prigovor radi ubrazavanja postupka je izajvljen dana 23.02.2021. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pobijanim rešenjem je odbijen prigovor predlagača za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, sa ocenom da je od ukupno 12 godina i osam meseci, postupak efektivno trajao devet godina i pet meseci, zato što od donošenja odluke po reviziji od 03.10.2013. godine, do ponovnog predloga za ponavljanje postupka 27.12.2016. godine, sud nije postupao, te da je bilo ukupno sedam žalbenih postupaka, tri u odnosu na rešavanje glavne stvari, jedan u odnosu na odluku o privremenoj meri, tri povodom predloga za ponavljanje postupka i jedan postupak povodom vanrednog pravnog leka. Imajući u vidu da se radi o predmetu sa složenim činjeničnim pravnim pitanjima, za čije odlučivanje je bilo potrebno angažovanje stručnih lica, veštaka, prvostepeni sud je ocenio da je postupanjem sudova u ovom predmetu bilo ažurno u rokovima, bez propusta koji bi imali za posledicu povredu prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu treba imati u vidu i određeni doprinos samog predlagača.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud na potpuno i pravilno utvrđeno činjeničnog stanje, pravilno primenio materijalno pravo, osnovano zaključučujći da u konkretnom slučaju nema povrede prava na suđenje u razumnom roku iz razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Naime, odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/2006), propisano je da svako imao pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbom člana 18. stav 3. Ustava propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i prakse međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.
Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskih pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Polazeći od navedenih materijalno pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud odlučujući o prigovoru predlagača pravilno ocenio sve utvrđene činjenice bitne za odluku u ovoj pravnoj stvari i prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve napred navedene okolnosti. Ponavljanje postupka po svojoj pravnoj prirodi ne predstavlja sastavni deo ili nastavak ranije pravnosnažno okončanog postupka, pa se u smislu povrede prava na suđenje u razumnom roku, kao početak roka za utvrđivanje eventualne povrede prava, smatra dan kada je po predlogu stranke otpočeo postupak ponavljanja ranije okončanog postupka. Suprotno navodima žalbe, izvesno je kada će se ovaj predmet okončati pred Apelacionim sudom u Nišu, s obzirom da je rasprava zaključena na ročištu održanom dana 11.03.2021. godine, te da sledi izrada pismenog otpravka presude
Primenom člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučeno je kao u izreci ovog rešenja. Predlagaču nisu dosuđeni troškovi postupka, primenom člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP, u vezi člana 30. ZVP, jer u ovom postupku nije uspeo.
Sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Pouka o pravnom leku
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
