Vrhovni kasacioni sud, sudija Slađana Nakić Momirović, u predmetu predlagača AA i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Nemanja Balj, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv dopunskog rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 g 1/20 od 14.04.2021. godine, doneo je dana 27.05.2021. godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE dopunsko rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu R4 g 1/20 od 14.04.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Dopunskim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R4 g 1/20 od 14.04.2020. godine, stavom prvim izreke, obavezana je Republika Srbija da predlagačima troškove postupka dosuđene dopunskim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R4 g 1/20 od 09.03.2020. godine isplati na teret budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova. Stavom drugim izreke, dosuđeni su predlagačima troškovi postupka za sastav žalbe od 06.03.2020. godine i žalbe od 17.03.2020. godine, u ukupnom iznosu od 36.000,00 dinara, koji će im se isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova.

Protiv navedenog rešenja predlagači su blagovremeno izjavili žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu člana 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br.25/82 I 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br.46/95...106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 18/20) i našao da žalba nije osnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. ZPP, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a žalbom predlagača se neosnovano ukazuje na bitnu povredu postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe, jer je izreka prvostepenog rešenja razumljiva i o bitnim činjenicama su dati jasni, potpuni razlozi i neprotivrečni razlozi, tako da se njena zakonitost i pravilnost mogu ispitati. Osim toga, u postupku donošenja ožalbenog rešenja nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1., a u vezi člana 153. stav 1. ZPP, koja bi bila od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane odluke.

Prema stanju spisa i razlozima pobijanog rešenja proizilazi, da je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu R4 g 1/20 od 25.02.2020. godine, usvojen prigovor radi ubrzanja postupka predlagača na suđenje u razumnom roku i utvrđeno da je predlagačima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku pred Višim sudom u Subotici P 2466/18 i naloženo sudiji izvestiocu u postupku koji se vodi pred Apelacionim sudom u Novom Sadu da u roku od tri meseca od dana prijema ovog rešenja okonča postupak u predmetu ovog suda Gž 4679/19. Tim rešenjem nije odlučeno o zahtevu predlagača za naknadu troškova postupka nastalih po podnetom prigovoru, te je na zahtev predlagača, dopunskim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu od 09.03.2020. godine, odlučeno o troškovima postupka, tako što su predlagačima dosuđeni troškovi u iznosu od 18.000,00 dinara. Apelacioni sud u Novom Sadu je, postupajući po nalogu iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1 g 5/2020 od 26.02.2021. godine, pobijanim rešenjem odlučio da će se dosuđeni troškovi postupka predlagačima isplatiti na teret budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova, bez navođenja roka za izvršenje.

Odredbom člana 345. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da kad se stranci u presudi nalaže izvršenje neke činidbe, odrediće se i rok u kome je ovu činidbu dužna da izvrši, stavom 2. istog člana da je rok za izvršenje činidbe 15 dana, ako posebnim propisima nije drugačije predviđeno.

Imajući u vidu navedeno, suprotno žalbenim navodima, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, činjenica da u izreci pobijanog rešenja nije naveden paricioni rok ne predstavlja nedostatak koji je od bitnog uticaja na pravilnost pobijanog rešenja i zbog koga se isto ne može ispitati. Naime, rok za izvršenje činidbe, odnosno obaveze utvrđene sudskom odlukom propisan je navedenom odredbom člana 345. stav 2. Zakona o parničnom postupku i iznosi 15 dana, ako posebnim propisima nije drugačije predviđeno.

Osim toga, neosnovano je ukazivanje u žalbi predlagača da je sud propustio da za isplatu dosuđenih troškova odredi sud koji je iste pruzrokovao, imajući u vidu da je prvostepeni sud pravilnom primenio odredbe člana 33. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučio da se navedeni troškovi predlagačima imaju isplatiti iz budžetskih sredstava Republike Srbije.

Imajući u vidu da je žalba predlagača od 17.03.2020. godine smatrana kao predlog za donošenje dopunskog rešenja, u kom smislu je prvostepeni sud postupio i doneo ožalbeno dopunsko rešenje, to su žalbeni navodi kojima se ukazuje da je dopunsko rešenje od 09.03.2020. godine neizvršivo, bez uticaja na dručagiju odluku u ovoj pravnoj stvari.

Kako se ni ostalim žalbenim navodima ne dovodi u sumnju zakonitost i pravilnost ožalbene odluke, na osnovu člana 401. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Predlagačima nisu dosuđeni troškovi žalbenog postupka, primenom člana 153. stav 1. i člana 154. ZPP, u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku, jer u ovom postupku nisu uspeli.

Sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić