.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 8/2020
09.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Slađana Nakić Momirović, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Dušan Milašinović, advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 81/19 od 18.12.2019. godine, dana 09.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i potvrđuje rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 81/19 od 18.12.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač je dana 24.10.2019. godine podnela Apelacionom sudu u Beogradu prigovor radi ubrazanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 7727/18.
Apelacioni sud u Beogradu je rešenjem R4 g 81/19 od 18.12.2019. godine, odbio prigovor predlagača.
Protiv navedenog rešenja, predlagač je izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijano rešenje, na osnovu člana 16. i 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15), odlučeno je da žalba predlagača nije osnovana.
U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda odredaba parničnog postupka na koju se u žalbi ukazuje.
Iz spisa proizilazi da je postupak u predmetu Gž 7727/18 predlagač pokrenula tužbom 26.05.2017. godine i da je prvostepena presuda doneta nakon godinu dana i dva meseca. Predmet je radi odlučivanja po žalbi primljen u Apelacioni sud dana 03.10.2018. godine, a prigovor za ubrzanja postupka je podnet 24.10.2019. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilna je ocena nižestepenog suda o očiglednoj neosnovanosti prigovora, s obzirom na kriterijume za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku propisana su u članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, prema kome se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.
Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja bi bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega, pa predlagač ima Ustavom zajemčeno pravo da se o njenom zahtevu reši na navedeni način.
Imajući u vidu izneto, kao i stanje u spisima predmeta, pravilan je zaključak nižestepenog suda da u toku predmetnog postupka nije došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku s obzirom na ukupno trajanje dosadašnjeg postupka. Stoga su suprotni navodi žalbe predlagača neosnovani.
Iz navedenih razloga je na osnovu člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno kao u izreci.
Sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
