Vrhovni kasacioni sud, sudija Gordana Komnenić, određena godišnjim rasporedom poslova u skladu sa odredbom člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku predlagača: AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ..., OO iz ..., PP iz ..., RR iz ..., SS iz ..., TT iz ..., ĆĆ iz ..., UU iz ..., FF iz ..., HH iz ..., CC iz ..., ČČ iz ..., DŽDŽ iz ..., ŠŠ iz ..., AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ..., ZZ iz ..., II iz ..., JJ iz ..., KK iz ..., LL iz ..., LJLJ iz ..., MM iz ..., NN iz ..., NJNJ iz ..., OO iz ..., PP iz ..., RR iz ..., SS iz ..., TT iz ..., ĆĆ iz ..., UU iz ..., FF iz ..., HH iz ..., CC iz ..., ČČ iz ..., DŽDŽ iz ..., ŠŠ iz ..., AA1 iz ..., BB1 iz ..., VV1 iz ..., GG1 iz ..., DD1 iz ..., ĐĐ1 iz ..., EE1 iz ..., ŽŽ1 iz ..., ZZ1 iz ..., II1 iz ..., JJ1 iz ..., KK1 iz ..., LL1 iz ..., LJLJ1 iz ..., MM1 iz ..., NN1 iz ..., NJNJ1 iz ..., OO1 iz ..., PP1 iz ..., RR1 iz ..., SS1 iz ..., TT1 iz ..., ĆĆ1 iz ..., UU1 iz ..., FF1 iz ..., HH1 iz ..., CC1 iz ..., ČČ1 iz ..., DŽDŽ1 iz ..., ŠŠ1 iz ..., AA2 iz ..., BB2 iz ..., VV3 iz ..., GG3 iz ..., DD3 iz ..., ĐĐ3 iz ..., EE3 iz ..., ŽŽ3 iz ..., ZZ3 iz ..., II3 iz ..., JJ3 iz ..., KK3 iz ..., LL3 iz ..., LJLJ3 iz ..., MM3 iz ..., NN3 iz ..., NJNJ3 iz ..., OO3 iz ..., PP3 iz ..., RR3 iz ..., SS3 iz ..., TT3 iz ..., ĆĆ3 iz ..., UU3 iz ..., FF3 iz ..., HH3 iz ..., CC3 iz ..., ČČ3 iz ..., DŽDŽ3 iz ..., ŠŠ3 iz ..., AA4 iz ..., BB4 iz ..., VV4 iz ..., GG4 iz ..., DD4 iz ..., ĐĐ4 iz ..., EE4 iz ..., ŽŽ4 iz ..., ZZ4 iz ..., II4 iz ..., JJ4 iz ..., KK4 iz ..., LL4 iz ..., LJLJ4 iz ..., MM4 iz ..., NN4 iz ..., NJNJ4 iz ..., OO4 iz ..., PP4 iz ..., RR4 iz ..., SS4 iz ..., TT4 iz ..., ĆĆ4 iz ..., UU4 iz ..., FF4 iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jovo Borić, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4 g 58/21 od 14.04.2021. godine, nakon ispitnog postupka, doneo je dana 20.05.2021. godine, sledeće

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4 g 58/21 od 14.04.2021. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4 g 58/21 od 14.04.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž 3799/20. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagači su blagovremeno izjavili žalbu zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o žalbi, na osnovu odredbe člana 16. i 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/15), u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku (''Službeni glasnik SRS'' br. 25/82... (''Službeni glasnik RS'' br. 46/95...55/14), i člana 386. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/2020), na čiju primenu upućuje odredba člana 7. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba predlagača neosnovana.

U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1 - 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke, predlagači su, preko punomoćnika, podneli dana 01.04.2021. godine prigovor radi ubrzanja postupka, Apelacionom sudu u Beogradu, u predmetu Gž 3799/20, iz razloga što taj sud nije odlučio o žalbi izjavljenoj dana 10.03.2020. godine, protiv presude Višeg suda u Beogradu P 4011/18 od 26.12.2019. godine. Predlagači su tražili da sud usvoji njihov prigovor i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Beogradu P 3977/20, te da naloži postupajućem veću da odmah provede postupak po žalbi i donese drugostepenu odluku. Apelacioni sud je, posle ispitnog postupka, doneo odluku kojom je prigovor predlagača odbio kao neosnovan, jer se u ovom slučaju radi o složenom predmetu sa velikim brojem stranaka i više tužbenih zahteva, u kom je tužba podneta dana 26.03.2018. godine, a do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, postupak traje tri godine i pet dana. Tužioci su tužbom tražili da sud utvrdi da je tuženi Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, diskriminatorski postupao prema tužiocima prilikom usklađivanja i isplate drugog usklađivanja penzija za 2007. godinu, prilikom usklađivanja i isplate vanrednog usklađivanja penzije iz januara 2008. godine u odnosu na korisnike civilnih penzija kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, zatim da je tuženi diskriminatorski postupao prema tužiocima prilikom usklađivanja i isplate drugog godišnjeg usklađivanja penzija iz 2007. godine i prilikom usklađivanja i isplate vanrednog usklađivanja penzije iz januara 2007. godine u odnosu na korisnika civilnih penzija kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje samostalnih delatnosti i Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika, a u vezi sa troškovima za ostvarivanje prava koja navedene druge tri kategorije penzionera nisu snosile i koji troškovi nisu potpuno nadoknađeni tužiocima, tako što im je isplaćena revalorizacija do 31.10.2015. godine, umesto pripadajuće zakonske zatezne kamate za čitav period kod ugovora o vansudskom poravnanju, ili za nagrade advokatima kod parnica za oba usklađivanja. Taj tužbeni zahtev tužilaca je, presudom Višeg suda u Beogradu P 4011/18 od 26.12.2019. godine, odbijen kao neosnovan, nakon održana dva ročišta za glavnu raspravu, dana 03.09. i 26.12.2019. godine. Tužioci su, protiv prvostepene presude izjavili žalbu dana 10.03.2020. godine, a tuženi odgovor na žalbu, pa su, po izjašnjenju tužilaca, spisi dostavljeni Apelacionom sudu u Beogradu dana 01.07.2020. godine, a do dana odlučivanja o prigovoru predlagača, nije doneta odluka o njihovoj žalbi.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Beogradu, analizirajući dužinu trajanja prvostepenog i drugostepenog postupka, zaključio da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnja koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku, u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Sl. list SCG – Međunarodni ugovori br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, (''Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori'' br. 12/2010 i 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno, jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirodu zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca zahteva.

U konkretnom slučaju, predmet spora je diskriminacija, što znači da se radi o predmetu koji je, po Zakonu o diskriminaciji, hitan. Međutim, takođe se radi o složenom slučaju, jer je tužbu podnelo 145 tužilaca, koji imaju dva tužbena zahteva, pri čemu je od dana podnošenja tužbe, 26.03.2018. godine do dana donošenja prvostepene presude, Višeg suda u Beogradu P 4011/18 od 26.12.2019. godine, prošlo nešto više od godinu i po dana. Ukupno trajanje postupka od tri godine i pet dana do podnošenja prigovora predlagača, nije nerazumno dug period, posebno kada se ima u vidu opšte poznata činjenice proglašenja vanrednog stanja zbog epidemije virusa corona 19, dana 15.03.2020. godine, koje je trajalo do 06.05.2020. godine, u kom periodu, u skladu sa odredbom člana 2. stav 1. u vezi sa članom 1. Uredbe o rokovima u sudskim postupcima za vreme vanrednog stanja proglašenog 15.03.2020. godine (''Službeni glasnik RS'' br. 38/20-stupila na snagu dana 20.03.2020. godine), rokovi za izjavljivanje pravnih lekova, pravnih sredstava ili za preduzimanje drugih procesnih radnji u postupcima nisu tekli. Uredba je prestala da važi dana 06.05.2020. godine, na osnovu člana 2. Zakona o važenju uredbe, koju je Vlada, uz supotpis predsednika Republike Srbije, donela za vreme vanrednog stanja i koju je Narodna skupština potvrdila (''Službeni glasnik RS'' br. 65/20).

Navodima žalbe predlagača o tome da je ovom predmetu morala da bude posvećena posebna pažnja zbog „činjenice da se radi o pretpostavljenoj masovnoj diskriminaciji više desetina hiljada građana (korisnika vojnih penzija u odnosu na korisnike civilnih penzija), a konkretno 145 tužilaca, od kojih većina ima preko 70 godina života“, ne dovodi se u sumnju pravilnost ožalbenog rešenja. U ovom slučaju, sudovi su postupali sa pažnjom koja je propisana za hitne predmete tako što nije bilo perioda neaktivnosti niti je postupak dugo trajao, jer je predmet, u prvom stepenu, rešen u periodu kraćem od dve godine, a postupak po žalbi, pred drugostepenim sudom, traje kraće od godinu, koje vreme obuhvata i period proglašenja vanrednog stanja zbog epidemije virusa corona 19, u trajanju od dva meseca.

Predlagači u žalbi ukazuju da je prvo pripremno ročište prvostepeni sud zakazao nakon 13 meseci i 17 dana od podnošenja tužbe i da je od izjavljivanja žalbe (10.03.2020. godine) do dostavljanja žalbe Apelacionom sudu u Beogradu (01.07.2020. godine), proteklo tri meseca i 21 dan, te da je to neprimereno dugo imajući u vidu da se radi o hitnom postupku. Međutim, ta činjenica nije bitna u ovom konkretnom slučaju, imajući u vidu da je merilima za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku, propisanim odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano da sud pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažava sve okolnosti predmeta suđenja, između ostalog, celokupno trajanje postupka. U tom smislu, celokupno trajanje ovog postupka od ukupno tri godine u prvostepenom i drugostepenom postupku, ne prekoračuje granice postupanja suda u razumnom roku, u ovoj vrsti predmeta, pa pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, nije povređeno.

Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo primenom odredbe člana 18. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagači nisu uspeli u žalbenom postupku, pa im ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić