Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina sudskog postupka predstavlja optimalno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se neizvesnost otklonila, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca prigovora za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanja suda, prirode zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca prigovora.

Ocenjujući činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke, specifičnosti činjeničnih i pravnih pitanja u predmetu Privrednog apelacionog suda Pž 5890/22, ponašanje stranaka u postupku, postupanje suda koji vodi postupak, kao i prirodu zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, kao i ostale činioce koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka, u smislu člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Vrhovni sud nalazi da je pravilno odbijen prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u navedenom predmetu.

Vrhovni sud je cenio žalbene navode kojima se ukazuje da je od podnošenja žalbe prošlo 20 meseci, a da Privredni apelacioni sud još uvek nije doneo odluku, ali je našao da su bez uticaja na drugačiju odluku suda. Naime, do donošenja odluke u predmetu Pž 5890/22 do sada nije došlo jer se prvenstveno uzimaju u rad predmeti koji se po zakonu smatraju naročito hitnim ili hitnim, a zatim predmeti koji zbog okolnosti slučaja zahtevaju hitno postupanje, kao što su predmeti koji se rešavaju po Programu rešavanja starih predmeta ili predmeti koji su po prijemu u Privredni apelacioni sud stariji od dve godine. U trenutku kada je predmet stigao po žalbi u Privredni apelacioni sud (14.07.2022. godine) nije spadao u kategoriju starih predmeta u kome je inicijalni akt bio stariji od 5 godina, pa kako se ne radi se o hitnom predmetu po kome se prekoredno postupa, obaveza suda je da rešava predmete prema redosledu prijema (član 177. Sudskog poslovnika). Prema navodima sudije izvestioca predmet Pž 5890/22 je pedeseti po redu za rešavanje, iz čega se može zaključiti da je ovaj predmet dobio status prioritetnog predmeta koji će biti okončan u optimalnom roku, čime je prigovor ostvario svoju svrhu.

Činjenica da Privredni apelacioni sud nije rešio predmet u roku predviđenom odredbom članom 383. stav 2. ZPP ne dovodi automatski do povrede prava na suđenje u razumnom roku, s obzirom da je navedeni rok po svojoj prirodi instruktivne prirode, zbog čega je pravilan zaključak Privrednog apelacionog suda da nepoštovanje navedenog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrzanja postupka u konkretnom predmetu.

Sa izloženog, primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku u vezi sa članom 30. Zakona o vanparničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku po žalbi, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik Vrhovnog suda

Jasmina Vasović, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić