Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 3/2023
10.05.2023. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, i to sudija Tatjana Matković Stefanović, u predmetu predlagača AA PR, STR „Al-Fi“, čiji je punomoćnik Stanoje Filipović, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj na rešenje Privrednog apelacionog suda R4 P 1/23 od 24.02.2023. godine, doneo je dana 10.05.2023. godine,

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača izjavljena protiv rešenja Privrednog apelacionog suda R4 P 1/23 od 24.02.2023. godine.

ODBIJA SE zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Privrednog apelacionog suda R4 P 1/23 od 24.02.2023. godine, odbijen je prigovor predlagača radi ubrzanja postupka pred Privrednim apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Pž broj 4692/21, kao neosnovan, kao i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka.

Protiv navedenog rešenja predlagač je podneo blagovremenu žalbu iz svih zakonom predviđenih razloga.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu odredbe člana 16. i 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju predlagač je u procesnoj ulozi tuženog u postupku koji je vođen pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu P 253/2020 u kome je inicijalni akt tužioca od 16.01.2017. godine, a presudom Privrednog suda u Valjevu P 23/17 od 27.05.2018. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca. Postupajući po žalbi predlagača kao tuženog, Privredni apelacioni sud je rešenjem Pž broj 4279/2018 od 18.06.2020. godine ukinuo prvostepenu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Prvostepeni sud je potom doneo presudu P 253/2020 od 09.04.2021. godine kojom je u stavu jedan izreke usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime glavnog duga iznos od 66.510,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom obračunatoj na ovaj iznos do 31.12.2011. godine u iznosu od 4.229,16 dinara, zakonsku zateznu kamatu obračunatu na iznos glavnog duga u periodu od 01.01.2012. godine do 12.03.2018. godine u iznosu od 38.482,51 dinar sa daljom zakonskom zateznom kamatom na iznos glavnog duga od 66.510,00 dinara počev od 13.03.2018. godine. U stavu dva odbijen je tužbeni zahtev tužioca za isplatu iznosa od 116.070,37 dinara sa zakonskom zateznom kamatom. U stavu tri izreke obavezan je tužilac da tuženom isplati parnične troškove u iznosu od 18.038,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Protiv navedene presude tuženi – ovde predlagač je uložio žalbu i spisi predmeta dostavljeni sud Privrednom apelacionom sudu na postupak po žalbi dana 14.06.2021. godine. Primenom merila iz člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Privredni apelacioni sud nalazi da celokupno trajanje postupka od dana podnošenja tužbe – inicijalnog akta, do dana podnošenja prigovora od strane predlagača ne ukazuje na povredu prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu predmet Pž 4692/21 nije označen kao hitan, niti je data naredba za njegovo prekoredno rešenje, a predmet je uzet u rad po redosledu prijema. Privredni apelacioni sud nalazi i da prekoračenje roka iz člana 382. Zakona parničnom postupku ne predstavlja razlog za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku, pa je imajući u vidu iznete razloge odbio prigovor predlagača.

Preuzmite dokument u PDF formatu