Prema članu 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/2006) svako ima pravo da nezavistan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Shodno tome predlagač je imao Ustavom zajemčeno pravo da se o njegovom zahtevu reši.

Prema odredbi člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, a zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonskih rokova za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Ceneći navode žalbe predlagača, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilna odluka Privrednog apelacionog suda i da predlagaču u konkretnom slučaju nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Inicijalni akt u ovoj pravnoj stvari podnet je 30.09.2016. godine i prva presuda u predmetu P 583/2017 doneta je 08.05.2017. godine. Nakon toga je ista ukinuta rešenjem Privrednog apelacionog suda od 07.02.2019. godine i predmet vraćen na prvostepeni postupak. U ponovnom postupku prvostepena presuda doneta je 09.12.2019. godine i predmet dostavljen Privrednom apelacionom sudu 10.02.2020. godine na postupak po žalbi u kome nije doneta odluka do podnošenja prigovora. Činjenica da drugostepeni sud nije doneo odluku po žalbi u roku predviđenom članom 383. Zakona o parničnom postupku koji je po svojoj prirodi instruktivni rok, ne dovodi po automatizmu i do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu ukupna dužina postupka u kome je već jedanput odlučeno o tužbenom zahtevu i o žalbi predlagača i predmet vraćen na ponovni postupak, ne ukazuje na nedelotvorno postupanje suda kako pravilno zaključuje Privredni apelacioni sud. Prema Sudskom poslovniku predmeti se rešavaju po redosledu prijema tako da se prvenstveno uzimaju u rad predmeti koji se po zakonu smatraju naročito hitnim ili hitnim, a zatim predmeti u kojima se zbog okolnosti slučajeva zahteva hitno postupanje, kao što su predmeti koji se rešavaju po Programu za rešavanje starih predmeta. Shodno tome, pravilan je zaključak Privrednog apelacionog suda da na strani suda nema propusta koji su doprineli trajanju postupka. Činjenica da predmet još nije rešen je posledica i obaveze postupanja po Sudskom poslovniku po kome se predmeti rešavaju po redosledu prijema, a predlagač je imao mogućnost da traži ako su ispunjeni objektivni razlozi prekoredno rešavanje navedenog predmeta, što iz stanja u spisima ne proizlazi.

Na osnovu gore navedenog, odlučeno je kao u izreci rešenja, primenom odredbe člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

S u d i j a

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić