.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 11/2020
14.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Marina Milanović, u postupku predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Radojević, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Nišu R4 r 29/19 od 21.02.2020. godine, dana 14.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PREINAČUJE SE rešenje Apelacionog suda u Nišu R4 r 29/19 od 21.02.2020. godine, tako što se usvaja prigovor predlagača AA iz ... i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Apelacionim sudom u Nišu u predmetu Gž1 2302/19.
OBAVEZUJE SE Republika Srbija da iz budžetskih sredstava opredeljenih za rad sudova predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva predlagača za isplatu.
O b r a z l o ž e nj e
Prigovor radi ubrzavanja postupka predlagač je podneo 13.12.2019. godine, tražeći da se utvrdi da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Nišu u predmetu P1 1592/18, a koji se sada vodi pred Apelacionim sudom u Nišu u predmetu Gž1 2302/19, da se Apelacionom sudu u Nišu naloži ubrzanje postupka i da mu se naknade troškovi postupka.
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu R4 r 29/19 od 21.02.2020. godine, odbijen je zahtev predlagača da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku Apelacionog suda u Nišu u predmetu Gž1 2302/19.
Protiv navedenog rešenja, i to u odnosu na deo odluke kojim je odbijen zahtev da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i zahtev za naknadu troškova postupka, predlagač je izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.
Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 16. i 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da je žalba osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1, 2,3,5,7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz službene beleške od 14.05. 2020. godine je utvrđeno da je donetom odlukom - rešenjem Apelacionog suda u Nišu Gž1 2302/19 od 09.01.2020. godine, prvostepena presuda ukinuta.
Odlučujući o prigovoru predlagača, Apelacioni sud u Nišu je odbio zahtev predlagača zaključujući da je ukupno trajanje postupka, a posebno trajanje postupka pred Apelacionim sudom bilo takvo da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te da je prigovor iz tih razloga neosnovan.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 98/2006), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.
Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“- Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005, „Službeni glasnik RS“ - Međunarodni ugovori, br.12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ožalbeno rešenje nepravilno i nezakonito, pošto prvostepeni sud, iako uzima u obzir, pored drugostepenog, i trajanje prvostepenog postupka, ipak nije imao u vidu celinu postupka kada je odlučivao o prigovoru. Predlagač je 25.06.2015. godine pokrenuo parnični postupak radi isplate potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, a ni posle više godina nije pravnosnažno odlučeno o zahtevu predlagača. Drugostepeni sud je u postupku po žalbi rešenjem ukinuo prvostepenu presudu. Parnični postupak i dalje traje zbog čega se predlagač još uvek nalazi u neizvesnosti o konačnom ishodu tražene pravne zaštite. Blagovremeno okončanje jedne faze parničnog postupka nema nikakvog značaja za predlagača ako se nerazumno dugo sudi u pojedinim stadijumima postupka ili ako postupak u celini nerazumno dugo traje. Stoga je prvostepeni sud, oceni suđenja u razumnom roku morao pristupiti sa stanovišta celokupne dužine trajanja parničnog postupka.
Propust prvostepenog suda otklonio je Vrhovni kasacioni sud, tako što je na utvrđeno činjenično stanje primenio citirane odredbe Ustava RS, Evropske konvencije i zakona i odlučio kao u stavu prvom izreke. Polazeći od činjenica: da postupak traje od 25.06.2015. godine, da još nije okončan i da se u postupku odlučuje o zahtevu predlagača iz radnog odnosa, Vrhovni kasacioni sud je primenom propisanih merila zaključio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, dužina trajanja postupka i njegova hitnost su dovoljne činjenice za izvođenje zaključka u konkretnom slučaju da postupak nerazumno dugo traje. Povređeno je pravo predlagača, jer sudovi ni nakon više godina od početka suđenja nisu uspeli da pravnosnažno okončaju spor koji potiče iz radnog odnosa, koji se po slovu zakona mora hitno rešiti. Pošto je postupak nerazumno dugo trajao i još nije okončan, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Ovaj sud je imao u vidu i druga merila za ocenu suđenja u razumnom roku, ali ih nije posebno obrazlagao, jer je primenom merila dužine celokupnog trajanja postupka i postupanja suda, prirode predmeta odlučivanja u sudskom postupku, kao i zbog hitnosti tog postupka, utvrdio da je došlo do povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku.
Kako je predlagač u prigovoru radi ubrzavanja postupka tražio i nalaganje mera za ubrzanje postupka pred drugostepenim sudom, dok je u žalbi tražio samo da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i kako je žalbeni postupak završen kada je predmet ekspedovan iz suda, pa nema ni svrhe određivati rok i nalagati druge mere za okončanje žalbenog postupka koji je završen, Vrhovni kasacioni sud nije ni ispitivao odluku prvostepenog suda u delu kojim je, odbijanjem prigovora, istovremeno odbijen i zahtev za nalaganje mera za ubrzanje žalbenog postupka.. Eventualno predlagač može tražiti ubrzanje postupka pred prvostepenim sudom.
Odluka kao u drugom stavu izreke doneta je primenom članova 153, 154. i 165. stav 2. ZPP, u vezi sa članom 28. ZVP. Predlagaču su dosuđeni traženi troškovi prvostepenog i žalbenog postupka, i to na ime sastava prigovora od strane punomoćnika – advokata u visini od 6.000,00 dinara i žalbe u visini od 12.000,00 dinara.
S u d i j a
Marina Milanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
