Iz stanja u predmetu sledi da je o prigovoru radi ubrzavanja postupka koji je predlagač Apelacionom sudu u Beogradu podneo13.01.2022. godine, taj sud odlučio rešenjem R4 r 8/2022 od 02.03.2022. godine.

Odredbom člana 14. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku (''Službeni glasnik RS'' br. 40/15), propisano je da stranka ima pravo na žalbu ako je njen prigovor odbijen ili ako predsednik suda o njemu ne odluči u roku od dva meseca od dana prijema prigovora.

U konkretnom slučaju, o prigovoru predlagača odlučeno je u zakonom propisanom roku od dva meseca od dana njegovog prijema, pa je žalba predlagača zbog neodlučivanja o njegovom prigovoru radi ubrzavanja postupka u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3888/21 neosnovana.

Iz tih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 17. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Pri odlučivanju o prigovoru predlagača ožalbenim rešenjem R4 r 8/2022 od 02.03.2022. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije učinio bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 1.-3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni kasacioni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti.

Prema razlozima pobijane odluke, Apelacioni sud u Beogradu je sproveo ispitni postupak, u kom je, iz izveštaja sudije izvestioca o toku postupka, utvrdio da je u predmetu Gž1 3888/21 tužba podneta 09.08.2010. godine od strane 200 lica u svojstvu tužilaca, protiv tuženog JP ''Elektroprivreda Srbije'' i da je Osnovni sud u Obrenovcu doneo odluku P1 25/2014. U žalbenom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je odlukom Gž1 288/14 predmet vratio prvostepenom sudu radi dopune postupka, a Osnovni sud u Obrenovcu je 19.11.2019. godine predmet vratio Apelacionom sudu u Beogradu. Predmet je ponovo vraćen Osnovnom sudu u Obrenovcu 22.01.2020.godine, na uređenje u skladu sa članom 228. Sudskog poslovnika, a nakon dopune postupka, predmet je vraćen Apelacionom sudu u Beogradu 06.02.2020. godine. Potom je Apelacioni sud u Beogradu ponovo vratio predmet Osnovnom sudu u Obrenovcu, radi dopune postupka, a predmet je od strane Apelacionog suda u Beogradu primljen 30.09.2021. godine. U sednici veća održanoj 07.10.2021. godine odlučeno je da se zakaže glavna rasprava, pa je prvo ročište bilo zakazano za 16.12.2021. godine, a naredno je zakazano za 25.02.2022. godine. Sudija izvestilac nije bila u mogućnosti da se izjasni o roku u kom će se postupak okončati, jer prvenstveno treba da se utvrdi ko su tužioci i njihovi punomoćnici, kao i kako glase njihovi tužbeni zahtevi, imajući u vidu da je predmet ''stradao'', u poplavi 2014. godine.

Na osnovu izveštaja sudije izvestioca, Apelacioni sud u Beogradu je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u tom predmetu odbio, nalazeći da je otvorena glavna rasprava pa će Apelacioni sud u Beogradu da odluči o žalbi u razumnom roku i da nema propusta suda koji bi za posledicu imali povredu prava predlagača na suđenje u razumnom roku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio činjenice koje su od značaja za odluku u ovom predmetu, pa je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo, odbijajući prigovor predlagača iz razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 18/20), u odredbi člana 10. stav 1., propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG''-međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005... (''Službeni glasnik RS''- međunarodni ugovori, br. 12/2010, 10/2015), u odredbi člana 6.stav 1.propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, način predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Polazeći od navedenih materijalno-pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud, odlučujući o prigovoru predlagača, pravilno ocenio sve utvrđene činjenice i prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve napred navedene okolnosti. Činjenica je da se radi o postupku u parnici iz radnog odnosa u kom je sud dužan da posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja. Međutim, postupak u parnici u kojoj ima 200 tužilaca, dakle veliki broj stranaka, čini ovaj predmet izuzetno složenim, pre svega iz procesnih razloga, pri čemu se takođe mora imati u vidu činjenica da je predmet fizički oštećen u poplavi 2014.godine, što je znatno otežalo rad Apelacionog suda u Beogradu, koji mora iznova da započne postupak u ovom predmetu u situaciji kada se, kako je to naveo sudija izvestilac u svom izveštaju, ne može da utvrdi ko su sve tužioci u toj parnici, koji su njihovi punomoćnici, kao i kakvi su njihovi tužbeni zahtevi. Neosnovano se žalbom predlagača ukazuje da Apelacioni sud u Beogradu, u proteklom periodu, nije imao nikakvih aktivnosti u ovom predmetu, jer iz napred navedenih činjenica proizlazi suprotan zaključak, da je taj sud postupao u tom predmetu pokušavajući, kroz dopunu postupka pred prvostepenim sudom, da obezbedi procesne uslove za odlučivanje o žalbi na presudu u tom predmetu, da bi na kraju i zakazao raspravu radi odlučivanja o toj žalbi. Upravo iz ovih razloga, postupanje Apelacionog suda u Beogradu se, za sada, ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka. Pri svemu tome, ocenjujući trajanje postupka u celini, mora se imati u vidu i činjenica da je prvostepeni sud, u relativno kratkom roku, odlučio o zahtevima tužilaca u ovoj parnici, kao i da je dužnost i stranaka u postupku, posebno u napred izloženoj procesnoj situaciji, da svojim postupanjem otklone smetnje koje onemogućavaju sud da postupa u razumnom roku.

Iz iznetih razloga, primenom člana 17. stav 1. i člana 18. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke ovog rešenja.

Troškovi žalbenog postupka predlagaču nisu priznati, primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, jer u ovom postupku nije uspeo.

Sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Pouka o pravnom leku

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić