Imajući u vidu utvrđeno, pobijanim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka, sa zaključkom da je u drugostepenom postupku zakazivanjem rasprave u predmetu na koji se prigovor odnosi, nakon dopune postupka od strane prvostepenog suda, ostvarena svrha postupka za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, kao i da s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja nema propusta Apelacionog suda u Beogradu koji bi za posledicu imali povredu prava predlagača na suđenje u razumnom roku.

Ocenjujući navode žalbe, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenice koje su od značaja za odluku u ovom predmetu, kao i da je na tako utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo odbijajući prigovor predlagača iz razloga koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/2006), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2007), („Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, br. 12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka. Optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativna kategorija, koja se procenjuje u svakom konkretnom slučaju na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, priroda zahteva, odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva.

Polazeći od navedenih materijalno pravnih odredbi u kontekstu utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud odlučujući o prigovoru predlagača pravilno ocenio sve utvrđene činjenice i prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve navedene okolnosti. Činjenica je da se radi o postupku u parnici iz radnog odnosa, u kome je sud dužan da posebno vodi računa o potrebi hitnog rešavanja. Međutim, postupak u parnici u kojoj ima 200 tužilaca, dakle veliki broj stranaka, čini ovaj predmet izuzetno složenim, pre svega iz procesnih razloga, pri čemu se takođe mora imati u vidu činjenica da je predmet fizički oštećen u poplavama iz 2014. godine, što je znatno otežalo rad Apelacionog suda u Beogradu, koji mora iznova započeti postupak u ovom predmetu u situaciji kada se, kako je to naveo sudija izvestilac, ne može utvrditi ko se sve pojavljuje kao tužilac u toj parnici i koji su njihovi punomoćnici, kao i kakvi su njihovi tužbeni zahtevi. Neosnovano se žalbom predlagača ukazuje da Apelacioni sud u Beogradu u proteklom periodu nije imao nikakvih aktivnosti u ovom predmetu, jer iz napred navedenih činjenica, proizilazi suprotan zaključak, odnosno da je taj sud postupao u tom predmetu, pokušavajući kroz dopunu postupku pred prvostepenim sudom, da obezbedi procesne uslove za odlučivanje o žalbi na presudu u tom predmetu, da bi na kraju i zakazao raspravu radi odlučivanja o toj žalbi. Upravo iz ovih razloga, postupanje Apelacionog suda u Beogradu se za sada ne može oceniti kao neažurno ili van razumnog roka. Pri svemu tome, ocenjujući trajanje postupka u celini, mora se imati u vidu i činjenica da je prvostepeni sud u relativno kratkom roku odlučio o zahtevima tužilaca u ovoj parnici, kao i da je dužnost i stranaka u postupku, posebno u napred izloženoj procesnoj situaciji, da svojim postupanjem otkloni smetnje koje onemogućavaju sud da postupa u razumnom roku.

Iz iznetih razloga, primenom člana 17. stav 1. i člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Predlagač nije uspeo sa žalbom, pa je njegov zahtev za naknadu troškova postupka odbijen, primenom člana 153. stav 1. ZPP, u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku.

Prilikom izrade pobijanog rešenja pogrešno je označen poslovni broj predmeta, tako što je umesto pravilno R4 r 7/22, označeno pogrešno R4 r 7/21. Kako je u pitanju očigledna pogreška u pisanju, ista se može ispraviti posebnim rešenjem na osnovu člana 362. ZPP.

S U D I J A

Dragana Marinković,s.r.

Pravna pouka:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić