Prema razlozima pobijane odluke, predlagač je prigovor radi ubrzavanja postupka tom sudu podneo 30.08.2022. godine navodeći da se pred Apelacionim sudom u Beogradu, u predmetu Gž1 3885/21, vodi postupak po izjavljenoj žalbi tužioca protiv presude Osnovnog suda u Pančevu P1 270/18 od 01.06.2021. godine, o kojoj nije odlučeno, a predmet spora je isplata razlike zarade tužiocu. Predlagač je tražio da sud usvoji njegov prigovor i utvrdi da je u predmetu koji se vodi pred Apelacionim sudom u Beogradu Gž1 3885/21, povređeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku.

Na osnovu priloženog izveštaja pisarnice, Apelacioni sud u Beogradu je utvrdio da je predmet Gž1 3885/21 primljen u sud 30.09.2021. godine, predat u rad sudiji 01.10.2021. godine i da nije okončan. Uvidom u izveštaj sudije izvestioca utvrđeno je da je predmet većan 15.09.2022. godine i da je izrađena odluka koja nije ekspedovana iz suda.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je Apelacioni sud u Beogradu zaključio da predlagaču nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku imajući u vidu da je tužba podneta 05.04.2018. godine, radi isplate razlike zarade i da je Apelacioni sud u Beogradu, nako što je predmet primljen 30.09.2021. godine, odluku doneo 15.09.2022. godine.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljeni sud, pravično i u razumnom roku javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakon o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11... 18/20), u odredbi člana 10. stav 1. propisuje da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku.

Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG''-međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005, 7/2005... (''Službeni glasnik RS''- međunarodni ugovori, br. 12/2010, 10/2015), u odredbi člana 6. stav 1. propisuje da svako tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima ili obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu javnu raspravu, u razumnom roku, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju se sve okolnosti predmetnog slučaja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski razlozi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranke koje je sporno, da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje i pravna sigurnost stranaka.

Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, na osnovu okolnosti koje se tiču složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u sudskom postupku, ponašanja podnosioca zahteva za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, postupanje suda, prirode zahteva odnosno značaja predmeta spora za podnosioca zahteva. Slučajevi koji prema svojim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju odnosno posebnu i izuzetnu hitnost te se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim.

U konkretnom slučaju predmet spora je imovinsko-pravni zahtev tužioca za naknadu štete zbog manje isplaćene zarade. Prioritetni predmeti u kojima se zahteva posebna hitnost u postupku, kroz praksu Evropskog suda za ljudska prava su: radni sporovi i sporovi u vezi sa ostvarivanjem prava na penziju ili invalidninu; porodični sporovi; postupci radi naknade štete žrtvama nesreće; predmeti koji se odnose na krivične postupke i lica u pritvoru; predmeti koji se odnose na policijsko nasilje i predmeti koji su hitni zbog ličnog svojstva podnosioca (lica sa invaliditetom, potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti, lica koja boluju od neizlečive bolesti ili su u poodmaklom životnom dobu). Prioritetnim predmetima takođe se smatraju oni gde bi za podnosioca predstavke mogla da nastane nenadoknadiva šteta. Radni sporovi koji su prioritetni i u kojima se zahteva posebna hitnost u postupanju, imajući u vidu praksu Evropskog suda za ljudska prava su sporovi o zasnivanju, postojanju, ili prestanku radnog odnosa, što ovde nije slučaj, jer je predmet spora imovinsko-pravni zahtev tužioca prema njegovom poslodavcu. Ukupno trajanje postupka od tri godine i pet meseci, od dana podnošenja tužbe sudu 05.04.2018. godine do dana podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka 30.08.2022. godine, nije nerazumno dugo, posebno imajući u vidu da je predmet, prema izveštaju sudije izvestioca, većan 15.09.2022. godine i da je izrađena odluka, zbog čega nema razloga za nalaganje sudije izvestiocu procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak.

Navodima žalbe predlagača o tome da je on žalbu podneo 14.07.2021. godine i da, od tog dana, drugostepeni sud do dana podnošenja njegovog prigovora radi ubrzavanja postupka, 30.08.2022. godine, nije doneo odluku, iako je prošla jedna godina, jedan mesec i petnaest dana, ne dovode se u sumnju pravilnost pobijanog rešenja. Pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, na osnovu odredbe člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, uvažava se celokupno trajanje postupka. Celokupno trajanje postupka u ovoj parnici, u dva stepena, od tri godine i pet meseci nije nerazumno dugo jer ovaj predmet ne spada u prioritetne, a rok za odlučivanje o žalbi propisan odredbom člana 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku, je instrukcioni što znači da njegovo prekoračenje nije dovoljan razlog za zaključak o tome da je žaliocu povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 118. st. 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni kasacioni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe čl. 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pošto predlagač nije uspeo u žalbenom postupku pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Pouka o pravnom leku

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić