Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 2/2021
09.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Jasminka Stanojević, u predmetu predlagača AA iz sela ... kod ..., čiji je punomoćnik Todor Milošević, advokat iz ..., odlučujući o žalbi predlagača podnetoj protiv dopunskog rešenja Apelacionog suda u Beogradu R4r 38/20 od 09.12.2020. godine, dana 09.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
PREINAČUJE SE dopunsko rešenje Apelacionog suda u Beogradu R4r 38/20 od 09.12.2020. godine, tako što se obavezuje Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 6.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za isplatu.
Predlagaču se ne dosuđuju troškovi žalbenog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Dopunskim rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4r 38/20 od 09.12.2020. godine, odbijen je zahtev predlagača za naknadu troškova nastalih po podnetom prigovoru radi ubrzavanja postupka koji se vodi pred Apelacionim sudom u Beogradu u predmetu Gž1 3329/19.
Protiv navedenog rešenja, predlagač je podneo Vrhovnom kasacionom sudu žalbu zbog bitne povrede postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Postupajući po žalbi predlagača, u smislu člana 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br.25/82 I 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br.46/95...106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.
O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.
Iz spisa i razloga pobijanog rešenja proizilazi, da je rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R4r 38/20 od 18.11.2020. godine, ispravljenim rešenjem pod istim brojem od 09.12.2020. godine, usvojen prigovor AA jer je utvrđeno da je u postupku pred tim sudom u predmetu Gž1 br. 3329/19 predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, te je postupajućem sudiji naloženo da u roku od 30 dana, od dana prijema rešenja, donese odluku po izjavljenom pravnom leku i pismenom izradom odluke, okonča ovaj postupak. Tim rešenjem nije odlučeno o zahtevu predlagača za naknadu troškova postupka nastalih po podnetom prigovoru, te je na zahtev predlagača za donošenje dopunskog rešenja, pobijanim rešenjem odbijen zahtev za naknadu ovih troškova. Ovo iz razloga što je prvostepeni sud, polazeći od sadržine odredbi člana 28. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, koji se primenjuje na osnovu člana 7. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ocenio da je ovaj postupak vođen u interesu predlagača, za čije pokretanje nije neophodno pravno obrazovanje i iskustvo, odnosno angažovanje advokata kao punomoćnika.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da se žalbom predlagača osnovano ukazuje da se izloženi stav prvostepenog suda zasniva na pogrešnoj primeni prava.
Naime, prigovor radi ubrzavanja postupka je pravno sredstvo propisano Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, br. 40/15). Kako ovim zakonom nije posebno uređeno pitanje naknade troškova postupka, izuzev određenja u članu 3. da stranka ne plaća sudsku taksu, prilikom odlučivanja o zahtevu stranke za naknadu tih troškova, imaju se primeniti, saglasno članu 7. stav 3. zakona, pravila Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br.25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 ... 106/15), koji u članu 30. stav 2. upućuje na primenu Zakona o parničnom postupku.
Zakonom o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14) propisano je da stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika (član 85.); da su parnični troškovi izdaci učinjeni u toku ili povodom postupka i da obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu (član 150.); stranka koja u celini izgubi parnicu dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove (član 153.); sud će prilikom odlučivanja koji će troškovi da se naknade stranci da uzme u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, ceneći sve okolnosti, a ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge troškove, ovi troškovi odmeriće se po toj tarifi (član 154.); o naknadi troškova odlučuje sud na određeni zahtev stranke, bez raspravljanja, s tim što je stranka dužna da u zahtevu opredeli vrstu i iznos troškova za koje traži naknadu (član 163. st. 1. i 2.).
Polazeći od sadržine navedenih odredbi zakona, Vrhovni kasacioni sud nalazi da predlagač u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku ima pravo na naknadu potrebnih i opredeljenih troškova ovog postupka, u situaciji kada su njegov prigovor za ubrzavanje postupka ili drugo pravno sredstvo (žalba), usvojeni. Suprotno stavu iz pobijanog rešenja, predlagač, nezavisno od svog pravničkog znanja ili iskustva, ima pravo da u ovom postupku angažuje advokata, kao svog punomoćnika i da po tom osnovu zahteva naknadu troškova, prema odgovarajućoj tarifi kojom je propisana nagrada za njihov rad.
Saglasno izloženom, imajući u vidu da je prigovor predlagača u ovom postupku usvojen, primenom člana 153. stav 1, 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, koji se primenjuju na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, dosuđeni su mu traženi i opredeljeni troškovi za sastav prigovora od strane advokata, a prema Tarifnom broju 13. Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata. Predlagaču nisu dosuđeni troškovi za sastav žalbe, s obzirom da ih nije tražio.
Sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Pouka o pravnom leku
Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić