Polazeći od navedenog, pobijanim rešenjem je odbijen prigovor predlagača za utvrđenje da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1349/21, jer ukupno trajanje postupka do pravnosnažnog okončanja u trajanju od 5 godina nije neprihvatljivo dug period s obzirom na standarde razumnog roka koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda RS, kao i Evropskog suda za ljudska prava. O predlogu za ponavljanje postupka je već odlučeno (odluka Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1349/21 od 01.06.2023. godine), pa navodi izneti u prigovoru da drugostepeni sud nije o predlozima za ponavljanje postupka odlučio, ne utiče na izneti zaključak da u navedenom predmetu Apelacionog suda u Kragujevcu nema povrede pravo na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud analizirajući dužinu trajanja postupka u celini i sve okolnosti konkretnog slučaja povodom podnetog predloga za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka, pravilno zaključio da predlagačima nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1349/21.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“ broj 98/2006), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG“ – Međunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2007), („Službeni glasnik RS“ – Međunarodni ugovori, br. 12/2010 i 10/2015), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega ima pravo na pravičnu javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluka.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka predstavlja optimalno potrebno vreme da se odluči o pravu stranaka koje je sporno da bi se otklonila neizvesnost, a stranka dobila saznanje da li joj sporno pravo pripada ili ne, čime se obezbeđuje pravna sigurnost stranaka. Međutim, optimalno potrebno vreme za okončanje postupka je relativno jer se procenjuje u svakom konkretnom slučaju i ocena suda obuhvata celokupan sudski postupak do izjavljivanja prigovora.

Polazeći od navedenih materijalno-pravnih odredbi u konktekstu utvrđenog, Vrhovni sud nalazi da je prvostepeni sud odlučujući o prigovoru predlagača pravilno ocenio sve utvrđene činjenice i prilikom donošenja pobijanog rešenja uzeo u obzir sve navedene okolnosti. O predlogu tužilaca za ponavljanje postupka od 28.02.2022. godine odlučeno je 01.06.2023. godine i predmet je ekspedovan prvostepenom sudu 06.06.2023. godine. Predlagači u žalbi ukazuju da je pobijanim rešenjem uzet u obzir period trajanja celokupnog postupka, a trebalo je oceniti trajanje postupka po predlogu za ponavljanje pravnosnažno okončanog postupka od kada je podnet prvi predlog 28.02.2022. godine, budući da isti nije okončan po predlozima za ponavljanje postupka od 13.06.2022. i 13.09.2022. godine. Međutim, izneti navodi su takođe bili predmet pravilne ocene prvostepenog suda prilikom odlučivanja o podnetom prigovoru u predmetu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1349/21.

Iz iznetih razloga, primenom člana 17. stav 1. i člana 18. Zakona o zaštiti prav na suđenje u razumnom roku odlučeno je kao u izreci.

Predlagač nisu uspeli sa žalbom, pa im nisu dosuđeni troškovi postupka primenom člana 153. stav 1. i 154. ZPP u vezi člana 30. Zakona o vanparničnom postupku.

S U D I J A

Dragana Marinković, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić