U prvostepenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačke 1.- 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje Vrhovni sud, kao drugostepeni sud u ovom postupku, pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije predlagača neosnovano se ukazuje da pobijana odluka nije obrazložena, a da su navedeni razlozi protivrečni, što je sadržaj bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane u članu 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Suprotno navodima žalbe predlagača, pobijano rešenje nema nedostatke zbog kojih se ne bi moglo ispitati, jer je izreka razumljiva, ne protivreči sama sebi ili razlozima, niti postoji protivrečnost između onoga što se o bitnim činjenicama navodi, u razlozima rešenja i sadržini isprava.

Prema razlozima pobijane odluke, predlagač je prigovor radi ubrzavanja postupka tom sudu podneo 24.01.2024. godine, navodeći da je u predmetu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2068/21 povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Predmet Gž1 2068/21 je primljen u Apelacionom sudu u Beogradu dana 24.05.2021. godine, otvorena je rasprava pred drugostepenim sudom 08.12.2021. godine i odlučeno 24.01.2023. godine, nakon čega je predmet arhiviran 13.02.2023. godine. Zatim je 05.02.2024. godine doneto rešenje o ispravljanju presude i predmet vraćen prvostepenom sudu 08.02.2024. godine. Na osnovu iznetog, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je prigovor predlagača neosnovan, jer je u konkretnom slučaju, sudski postupak na koji se odnosi prigovor predlagača okončan pre podnošenja prigovora.

Kod utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog suda, pravilno je Apelacioni sud u Beogradu odbio prigovor predlagača u predmetu Gž1 2068/21, imajući u vidu da je prigovor radi ubrzavanja postupka podnet 24.01.2024. godine, nakon što je u drugostepenom postupku (Gž1 2068/21) odlučeno 24.01.2023. godine i predmet sa odlukom ekspedovan iz suda, a zatim arhiviran 13.02.2023. godine, te potom doneto rešenje o ispravljanju presude i predmet vraćen prvostepenom sudu 08.02.2024. godine.

Prema članu 1. stav 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, ovim zakonom uređuje se zaštita prava na suđenje u razumnom roku. Svrha ovog zakona jeste da pruži sudsku zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i time predupredi nastajanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Odredbom člana 5. stav 1. Zakona propisano je da se prigovor i žalba mogu podneti dok se postupak ne okonča.

Neosnovano se žalbom predlagača ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pogledu postupanja drugostepenog suda u konkretnom predmetu, povodom trajanja postupka za donošenja rešenja o ispravljanju presude i povredu prava na suđenje u razumnom roku, budući da je upravo Apelacioni sud u Beogradu utvrdio da je prigovor za ubrzanje podnet 24.01.2024. godine, a da je rešenje o ispravci doneto 05.02.2024. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu 08.02.2024. godine. Zato nisu postojali razlozi za usvajanje prigovora i nalaganje preduzimanja procesnih radnji koje delotvorno ubrzavaju postupak u cilju okončanja na osnovu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 17. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Odluku kao u stavu drugom izreke, Vrhovni sud je doneo primenom odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, u vezi odredbe člana 28. i 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, pošto predlagač nije uspeo u žalbenom postupku, pa mu ne pripada pravo na naknadu troškova tog postupka.

Sudija

Dragana Marinković,s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

 Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu odredbe člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić