Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Vesne Subić i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u predmetu predlagača AA iz sela ... kod ..., koju zastupa punomoćnik Nemanja Aleksić advokat iz ..., radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o žalbi predlagača izjavljene protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda R4 r 1/2021 od 04.03.2021. godine, u sednici održanoj 25.05.2021. godine doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i POTVRĐUJE rešenje Vrhovnog kasacionog suda R4 r 1/2021 od 04.03.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R4 r 1/2021 od 04.03.2021. godine, odbijen je, prigovor predlagača za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3037/2019.

Protiv navedenog rešenja predlagač je blagovremeno izjavio žalbu, ne navodeći posebno razloge žalbe, ali se iz sadržine žalbe može zaključiti da je žalba izjavljena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. U žalbi je naveo da je u pitanju postupak koji se vodio pred Osnovnim sudom u Leskovcu, da je predlagač, nakon donošenja prvostepene presude izjavila žalbu, kao redovan pravni lek 26.04.2017. godine, da su spisi dostavljeni žalbenom sudu 02.06.2017. godine i drugostepena presuda doneta 05.03.2019. godine, odnosno da je postupak odlučivanja o žalbi trajao ukupno 20 meseci. Nakon toga predlagač je izjavila reviziju protiv presude drugostepenog suda u aprilu 2019. godine, koja je primljena u Vrhovni kasacioni sud 01.10.2019. godine i o istoj odlučeno 11.02.2021. godine, 16 meseci po prijemu revizije u Vrhovni kasacioni sud, odnosno 22 meseca od izjavljivanja revizije. Imajući u vidu da je pobijanim rešenjem odbijen prigovor predlagača za ubrzavanje postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3037/2019, kao neosnovan, predlagač smatra da u pobijanom rešenju nisu na pravilan način cenjeni rokovi u kojima je drugostepeni i Vrhovni kasacioni sud trebalo da odluče o reviziji, pri čemu je ukazano i na odluke Evropskog suda za ljudska prava bliže navedene u žalbi.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu člana 16. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/05 od 07.05.2015. godine), Vrhovni kasacioni sud je, bez ispitnog postupka, primenom člana 17. stav 4. istog zakona, utvrdio da je žalba neosnovana.

U postupku donošenja pobijanog rešenja nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stv 2. tačka 1, 2, 3, 5, 7. i 9. ZPP, na koju se u postupku po žalbi pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Vrhovnog kasacionog suda R4 r 1/21 utvrđeno je da je predlagač Vrhovnom kasacionom sudu podneo prigovor radi ubrazanja postupka u predmetu Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3037/2019 dana 05.05.2021. godine. Odlučujući o podnetom prigovoru Vrhovni kasacioni sud je sproveo ispitni postupak, pa je uvidom u spise Rev2 3037/2019 utvrdio da je tužilja (ovde predlagač) dana 15.12.2015. godine podnela Osnovnom sudu u Leskovcu tužbu protiv tuženog Doma učenika srednjih škola u Leskovcu, radi poništaja rešenja od 25.11.2015. godine, aneksa I ugovora o radu od 04.11.2015. godine i vraćanja na rad. Tužba je zavedena pod P1 1192/15. Prvostepeni sud je zakazao pripremno ročište za 03.11.2016. godine, održao četiri ročišta na kojima su pročitani pisani dokazi i izvršeno saslušanje stranaka i svedoka, te je doneo presudu 23.03.2017. godine. Tužilja je protiv prvostepene presude izjavila žalbu 26.04.2017. godine, spisi su dostavljeni Apelacionom sudu u Nišu 02.06.2017. godine i zavedeni pod Gž1 2166/2017, da bi 05.03.2019. godine bila doneta drugostepena presuda, koja je zajedno sa spisima dostavljena Osnovnom sudu u Leskovcu 15.03.2019. godine. Tužilja je protiv navedene drugostepene presude izjavila revizijau 23.04.2019. godine, nakon čega su spisi dostavljeni Vrhovnom kasacionom sudu 01.10.2019. godine i predati sudiji izvestiocu u rad 14.10.2019. godine. O reviziji tužilje odlučeno je na sednici veća održanoj 11.02.2021. godine, urađen je pisani otpravak odluke i spisi poslati na ekspediciju 03.03.2021. godine.

Analizirajući dužinu trajanja postupka Vrhovni kasacioni sud je zaključio da prigovor predlagača nije osnovan, te da se radi o parničnom postupku u kojem je suđeno u granicama razumnog roka, odnosno da celokupni postupak od podnošenja tužbe 15.12.2015. godine, pa do odlučivanja o prigovoru traje u granicama razumnog roka, s obzirom da je postupak pravnosnažno okončan za tri godine i četiri meseca. Imajući u vidu datum donošenja odluke po reviziji, sudski postupak je u tri stepena odlučivanja trajao pet godina i dva meseca, što se uklapa u standard trostepenog odlučivanja koji je postavljen u praksi Evropskog suda za ljudska prava.

Vrhovni kasacioni sud smatra da je adekvatnom analizom dužine trajanja postupka, kao i preduzetih procesnih radnji od strane suda pravilno zaključeno da prigovor predlagača nije osnovan. U konkretnom slučaju, pravilno je ocenjeno da je celokupni postupak, od podnošenja tužbe, pa do odlučivanja o prigovoru trajao u granicama razumnog roka.

Naime, odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda i vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranaka tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i za izradu odluka.

Polazeći od svih činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud je prihvatio kao pravilnu ocenu ovog suda da predlagaču AA iz sela ... nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, dužina trajanja postupka je jedna od činjenica na osnovu koje se odlučuje o prigovoru za ubrzanje. Pravilna primena pravnog standarda suđenja u razumnom roku podrazumeva utvrđivanje skupa činjenica (složenost činjeničnih i pravnih pitanja, ponašanje podnosioca zahteva i državnih organa itd.), među kojima ključni značaj ima činjenica dužine trajanja celokupnog postupka. Predlagač je u žalbi naveo da je postupak pred drugostepenim sudom trajao dvadeset meseci, a pred Vrhovnim kasacionim sudom šesnaest meseci, čime su povređene odredbe člana 383. stav 2. Zakona o parničnom postupku u pogledu obaveze drugostepenog suda da odluči o žalbi, a da Vrhovni kasacioni sud, odlučujući o izjavljenoj reviziji, nije poštovao pravila o redosledu odlučivanja.

Kako je u konkretnom slučaju predmet ocene celokupan postupak, to je imajući u vidu činjenicu da je tužba podneta 15.12.2015. godine, da je nakon donošenja prvostepene presude 23.03.2017. godine, presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 216672017 od 05.03.2019. godine potvrđena prvostepena presuda, te da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3037/2019 od 11.02.2021. godine odlučeno o reviziji predlagača, pravilan je zaključak da prigovor predlagača nije osnovan, jer se radi o parničnom postupku u kojem se sudilo u granicama razumnog roka, odnosno da je celokupni postupak od podnošenja tužbe pa do odlučivanja o prigovoru trajao u granicama razumnog roka, zbog čega nema razloga da se utvrdi povreda prava na suđenje u razumnom roku i da se nalaže mera za ubrzanje postupka.

Sud je cenio navode žalbe da su prekoračeni rokovi za odlučivanje o žalbi i reviziji predlagača, ali smatra da su ovi navodi neosnovani. Naime, rok za donošenje odluke propisan je u postupku pred drugostepenim sudom, ali ne i u postupku po vanrednim pravnim lekovima. Navedeni rok je po svojoj prirodi instruktivne prirode, te nepoštovanje tog roka ne dovodi do posledica koje bi uslovile drugačiju ocenu osnovanosti prigovora radi ubrazanja postupka u konkretnom predmetu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode izjavljene žalbe, kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijanog rešenja, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud smatra da je pobijanom odlukom pravilno odbijen zahtev predlagača, pa je primenom člana 17. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić