Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 2U 15621/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da od dana podnošenja tužbe (28.08.2018. godine) do podnošenja prigovora (12.06.2020. godine) nije protekao dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu taj period nije pratila neaktivnost suda, imajući u vidu da je sud u tom periodu dostavio tužbu na odgovor tuženom. Navodi se i to da su sudije dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema, a da u ovoj pravnoj stvari nije u pitanju odlučivanje o pravu na penziju, što bi postupak činilo hitnim zbog egzistencijalne prirode prava o kome se odlučuje, već se radi o umanjenju penzije po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda 2U 15621/18. Naime, poštovanje redosleda rašavanja predmeta je obaveza sudije, koju ne propisuje samo član 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 39/16), na koji se pozvao Upravni sud u ožalbenom rešenju, već je ona propisana i članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se u sudu koji je preopterećen nerešenim predmetima, kao što je Upravni sud, od rešavanja predmeta prema redosledu prijema u sud odstupi kada su u pitanju predmeti koji se moraju prioritetno rešavati. U ovom konkretnom slučaju, ne radi se o upravnom sporu koji zahteva prioritetno rešavanje jer predmet spora nije ostvarivanje prava na penziju, već utvrđivanje iznosa umanjene penzije koji se isplaćuje predlagaču primenom Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. S obzirom na to da predlagač poseduje pravnosnažno rešenje o utvrđivanju prava na penziju u određenoj visini, a da dobija umanjeni iznos penzije neposrednom primenom odredaba navedenog zakona, to ne postoji neizvesnost niti u pogledu obima priznatog prava na penziju ni u pogledu visine penzije koja joj se isplaćuje u umanjenom iznosu.

Pored navedenog, treba imati u vidu da je u toku 2020. godine pet meseci postojala objektivna nemogućnost Upravnog suda da postupa u spornom predmetu – najpre zbog vanrednog stanja, a zatim zbog rešavanja izbornih sporova. U toku vanrednog stanja, koje je uvedeno 15.03.2020. godine Odlukom o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 29/20) i ukinuto 06.05.2020. godine Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, br. 62/20), rad sudova je bio redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva br. 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su taksativno navedeni u Zaključku. U toku postupka parlamentarnih izbora u Republici Srbiji 2020. godine, izborni sporovi koji su po zakonu naročito hitni morali su imati prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete.

Zbog svega navedenog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba neosnovana, pa je primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva.

Vrhovni kasacioni sud je, u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, na osnovu odredbe člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu neuspeh predlagača u postupku.

V.f. predsednika

Vrhovnog kasacionog suda

Dragomir Milojević, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić