.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 111/2020
15.10.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz …, … …, odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 231/20 od 10.09.2020. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je 15.10.2020. godine, nakon sprovedenog ispitnog postupka
R E Š E NJ E
ODBIJA SE žalba predlagača i potvrđuje rešenje Upravnog suda R4 u 231/20 od 10.09.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač AA je 21.09.2020. godine podnela Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 231/20 od 10.09.2020. godine, kojim je odbijen njen prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda III- 7U 10851/19, kao neosnovan.
Predlagač navodi da je od dana podnošenja tužbe Upravnom sudu do dana podnošenja žalbe prošlo 14 meseci i 16 dana, a da u međuvremenu nije dobila nikakvu informaciju o kretanju postupka, iako se radi o jednostavnom predmetu koji se mora rešavati po hitnom postupku kako bi se zaštitila prava dece i omogućilo njihovo zajedničko odrastanje. Predlagač ističe da se Ustavom Republike Srbije pruža posebna zaštita porodici i deci, kao i da je Evropskom konvencijom o ljudskim pravima zajemčeno pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života (član 8) i pravo na delotvorni pravni lek (član 13). Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji žalbu, utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloži postupajućem sudiji da preduzme aktivne procesne radnje kako bi se upravni spor okončao.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 i 55/14) i zaključio da je žalba neosnovana.
O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz spisa predmeta Upravnog suda III-7U 10851/19 i R4 u 231/20 utvrđeno je da je predlagač AA, kao tužilja, zajedno sa mal. BB, čiji je zakonski zastupnik, dana 05.07.2019. godine, podnela tužbu Upravnom sudu protiv tuženog Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova u …, radi poništaja rešenja od 06.06.2019. godine. Navedenim rešenjem odbijena je žalba AA izjavljena protiv rešenja Centra za socijalni rad Žabalj i Titel „Solidarnost“ od 22.02.2019. godine kojim je utvrđeno da mal. VV prestaje pravo na smeštaj u hraniteljskoj porodici AA sa danom 21.02.2018. godine, s obzirom da je tog dana došlo do njegovog usvojenja. AA je 09.09.2019. godine podnela Upravnom sudu zahtev za određivanje privremene mere, a 23.09.2019. godine zahtev za odlaganje izvršenja upravnog akta. Rešenjem Upravnog suda od 03.10.2019. godine predlagaču je naloženo da uredi podneti zahtev za odlaganje izvršenja upravnog akta, tako što će precizno označiti u čije ime zahtev za odlaganje izvršenja podnosi. Predlagač je 11.10.2019. godine postupila po nalogu suda. Rešenjem Upravnog suda od 11.10.2019. godine odbačen je zahtev AA i mal. BB za odlaganje izvršenja rešenja Centra za socijalni rad za opštine Žabalj i Titel „Solidarnost“ od 22.02.2018. godine, imajući u vidu da je zasnivanjem usvojenja mal. VV došlo do prestanka hraniteljstva, odnosno do prestanka prava na smeštaj mal. VV u hraniteljskoj porodici AA, pa odlaganje izvršenja akta o prestanku prava na smeštaj u hraniteljskoj porodici nije bilo moguće.
Polazeći od svih činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda III-7U 10851/19 nalazeći da od dana podnošenja tužbe 05.07.2019. godine do dana podnošenja prigovora 14.07.2020. godine nije protekao dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava a suđenje u razumnom roku. Navedeni period nije pratila neaktivnost suda, jer je sud postupao po zahtevu tužilaca za odlaganje izvršenja upravnog akta i doneo odluku o tom zahtevu, a od tuženog organa pribavio spise predmeta i odgovor na tužbu, te na taj način obezbedio procesne pretpostavke za donošenje odluke o tužbi.
U žalbi se osnovano navodi da predmeti u porodičnim sporovima zahtevaju hitno rešavanje. Praksa Evropskog suda za ljudska prava pokazuje da se u porodičnim sporovima mora postupati sa posebnom pažnjom, a da je naročita hitnost potrebna u postupcima koji se odnose na starateljstvo nad decom, način ostvarivanja kontakta roditelja sa decom, kao i u predmetima koji se odnose na izdržavanje dece. U ovom konkretnom slučaju predmet spora je smeštaj mal. deteta bez roditeljskog staranja u hraniteljskoj porodici predlagača AA koja je ranije bila i staratelj mal. VV, pa se, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, radi o predmetu koji treba prioritetno rešavati. Međutim, uzimajući u obzir i kriterijum hitnosti, ukupno trajanje upravnog postupka i upravnog spora ne prelazi granice suđenja u razumnom roku. AA je u postupak stupila podnošenjem žalbe aprila 2019. godine, o žalbi je odlučeno 07. juna 2019. godine, a u upravnom sporu koji je otpočeo 05.07.2019. godine, faza prethodnog postupka je okončana pre podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka i odlučeno o predlogu za odlaganje izvršenja upravnog akta.
Pored toga, treba imati u vidu da je 15. marta 2020. godine doneta odluka o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 29/20), koje je ukinuto 06. maja 2020. godine. Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 62/20). Rad sudova u toku trajanja vanrednog stanja je redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj 115-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su takstativno navedeni u Zaključku. Pri odlučivanju, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i okolnost da su sudije Upravnog suda u periodu od 11.05.2020. godine, pored redovnih predmeta, bile u obavezi da rešavaju i predmete u postupcima zaštite izbornog prava, za čije rešavanje su propisani vrlo kratki rokovi od 48 časova. U pismenom izjašnjenju sudije izvestioca povodom podnetog prigovora je navedeno da će predmet biti rešen u što kraćem roku, a najkasnije do kraja 2020. godine, pa je na taj način postignuta osnovna svrha podnetog prigovora da se upravni spor po tužbi predlagača okonča u razumnom roku.
Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u dispozitivu rešenja.
Sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Pouka o pravnom leku.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava
na suđenje u razumnom roku.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
