U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz spisa predmeta Upravnog suda I-4U 7830/19 i R4U 182/19 proizlazi da je predlagač, u svojstvu tužioca, dana 16.05.2019. godine, podneo tužbu Upravnom sudu radi poništaja rešenja tuženog Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja od 26.03.2019. godine, kojim je odbijena žalba tužioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja od 08.10.2012. godine, a kojim je odbijen zahtev tužioca od 10.07.2012. godine za priznavanje prava na mesečno novčano primanje kao članu porodice civilne žrtve rata. Osporeno rešenje je doneto u izvršenju presude Upravnog suda od 22.02.2019. godine, a pre toga je predlagač, u svojstvu tužioca, dva puta vodio spor pred Upravnim sudom povodom iste pravne stvari.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzanja postupka u predmetu tog suda I-4U 7830/19. Naime, predlagač je prigovor radi ubrzanja postupka u tom predmetu podneo 34 dana nakon podnošenja tužbe. Već u tom roku Upravni sud je preduzeo radnje radi pribavljanja spisa i odgovora na tužbu, ali nije postojala objektivna mogućnost da se odluka o tužbi donese i upravni spor za tako kratko vreme okonča, čak i da je Upravni sud prenebregao obavezu rešavanja predmeta po redosledu prijema propisanu članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09...39/16).

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu žalbeni navod da je kod utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku trebalo uzeti u obzir ukupnu dužinu trajanja postupka od 2012. godine do dana podnošenja prigovora radi ubrzanja postupka, kao i činjenicu da su prethodno pred Upravnim sudom povodom iste pravne stvari vođena tri upravna spora. Vrhovni kasacioni sud ističe da, i prema pravnom stavu ovog suda, efikasno postupanje suda u upravnom sporu ne isključuje ocenu vremenskog aspekta upravnog postupka koji predstavlja integralni deo odlučivanja o pravu predlagača. Međutim, ovaj sud posebno ukazuje na to da se Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pre svega, ostvaruje pravo stranaka na suđenje u razumnom roku u sudskom postupku, a da se ne može razumno očekivati da upravni spor bude meritorno okončan za samo mesec dana, imajući u vidu procesne radnje koje je, u skladu sa odredbama Zakona o upravnim sporovima, Upravni sud dužan da preduzme pre donošenja odluke o tužbi. Upravni sud će svakako morati da ima u vidu da u skladu sa standardima izgrađenim u praksi Evropskog suda za ljudska prava mora pokazati posebnu marljivost u ovom predmetu, jer se radi o rešavanju prava na mesečno novčano primanje člana porodice civilne žrtve rata koji nije pravnosnažno rešen već sedam godina, a u kome su u međuvremenu donete tri presude u upravnom sporu (videti npr. presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Čikardi protiv Italije od 16. novembra 2000. godine, broj predstavke 46521/99 i u predmetu Pavlyulynets protiv Ukrajine od 06. septembra 2005. godine, broj predstavke 70767/01).

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 18. st. 1. i 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u izreci.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić