O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Upravni sud je ožalbenim rešenjem odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 9127/20, sa obrazloženjem da od momenta podnošenja tužbe 12.06.2020. godine do podnošenja prigovora 15.12.2020. godine nije protekao dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu taj period nije pratila neaktivnost suda, imajući u vidu da je sud u tom periodu dostavio tužbu na odgovor tuženom. U obrazloženju se, takođe, navodi da su sudije dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema, u skladu sa obavezom propisanom članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br.110/09 ...39/16).

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja koje su od značaja za donošenje odluke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio sudija Upravnog suda kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 9127/20.

Predmet upravne stvari povodom koje su predlagači podneli tužbu u upravnom sporu, a koji se odnosi na upis prava svojine na kat. parc. .. KO ..., po osnovu konverzije prava sukorišćenja u pravo susvojine po zakonu se ne mora hitno rešavati, a predlagači nisu ukazali na postojanje takvih okolnosti, niti su dostavili dokaze na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da se radi o predmetu koji zahteva prioritetno postupanje suda. U trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, postupak pred Upravnim sudom je trajao osam meseci. S obzirom na to da je Upravni sud preopterećen velikim brojem nerešenih predmeta, taj sud, u skladu sa standardima izgrađenim u praksi Evropskog suda za ljudska prava, može odstupiti od obaveze rešavanja predmeta po redosledu prijema, koja je inače propisana članom 177. Sudskog poslovnika, samo u slučaju kada treba da reši predmete koji su po zakonu hitni ili imaju poseban značaj za stranke u postupku.

U žalbi se osnovano navodi da prilikom ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, upravni spor i upravni postupak moraju biti posmatrani kao integralna celina. Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da se pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju sve okolnosti predmeta suđenja, a pored ostalog i celokupno trajanje postupka. Stoga, ukoliko stranka traži zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu ukazujući na dugo trajanje postupka u celini, kao što su to u ovom slučaju učinili predlagači, ne sme se zanemariti trajanje upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe. Međutim, mora se imati u vidu da dužina upravnog postupka u mnogome zavisi od aktivnosti stranaka u postupku. U praksi Evropskog suda za ljudska prava se ističe da je podnosilac predstavke dužan da pokaže marljivost u poštovanju i izvršavanju proceduralnih zahteva koji su relevantni, da se uzdrži od bilo kakvih taktika odlaganja, kao i da iskoristi mogućnosti koje su mu pružene domaćim pravom za skraćivanje postupka (standard izražen u stavu 35 presude Evropskog suda za ljudska prava od 07. jula 1989. godine u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije, broj predstavke 11681/85).

Odredbama člana 153. Zakona o opštem upravnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 18/16) propisano je da se žalba podnosi u roku od 15 dana od obaveštavanja stranke o rešenju, ako zakonom nije drugačije propisano (stav 1.), a kad organ ne izda rešenje u zakonom propisanom roku žalba može da se podnese posle isteka tog roka, najkasnije u roku od godinu dana od isteka tog roka.

Odredbom člana 19. stav 1. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) propisano je da ako drugostepeni organ, u roku od 60 dana od dana prijema žalbe ili u zakonom određenom kraćem roku nije doneo rešenje po žalbi stranke protiv prvostepenog rešenja, a ne donese ga ni u daljem roku od sedam dana po naknadnom zahtevu stranke podnete drugostepenom organu, stranka po isteku tog roka može podneti tužbu zbog nedošenja zahtevanog akta.

U ovom konkretnom slučaju, upravni postupak je pokrenut zahtevom predlagača od 13.07.2018. godine, predlagači su žalbu zbog ćutanja uprave podneli 08.03.2019. godine, naknadni zahtev za donošenje drugostepene odluke podneli su 20.05.2020. godine, a tužbu zbog ćutanja uprave 12.06.2020. godine. Predlagači su se obraćali upravnom organu pismenim i usmenim urgencijama radi rešavanja njihovog zahteva, ali očigledno nisu blagovremeno koristili pravo na podnošenje žalbe i tužbe zbog ćutanja uprave, kao zakonske mogućnosti za znatno skraćivanje upravnog postupka. Vrhovni kasacioni sud stoga nalazi da se u prigovoru i žalbi predlagači neosnovano pozivaju na to da im je pravo na suđenje u razumnom roku povređeno zbog dugog trajanja postupka u celini.

Polazeći od izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagači nisu uspeli u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić