O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tačke 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Ožalbenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda I-7U 2048/18, sa obrazloženjem da period nakon podnošenja tužbe nije pratila neaktivnost suda, budući da je sud dostavio tužbu na odgovor tuženom organu, kao i zainteresovanim licima, ali da je pošiljka upućena zainteresovanom licu BB više puta vraćana sudu sa napomenom dostavljača da je ostavljen izveštaj i da se zainteresovano lice ne javlja pošti za prijem pošiljke. Takođe se navodi da sud nije mogao da uruči tužbu i dopis za dostavljanje odgovora na tužbu zainteresovanom licu BB ni preko Policijske uprave Grada Kragujevca, jer lice sa tim generalijama ne živi, niti je ikada živelo na adresi koja je bila poznata sudu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je žalba predlagača neosnovana. Predmet upravnog spora odnosi se isključivo na troškove upravnog postupka za sastav žalbe u iznosu od 33.000,00 dinara i takse u iznosu od 440,00 dinara. Dakle, radi se o predmetu spora koji po zakonu nije hitan, niti s obzirom na svoju vrednost može imati poseban značaj za podnosioca. Ako je sud preopterećen nerešenim predmetima, kao što je slučaj sa Upravnim sudom, izrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po prioritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud. U ovom konkretnom slučaju, predmet Upravnog suda I-7U 2048/18 trebalo je rešavati prema redosledu prijema u skladu sa obavezom propisanom članom 177 Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“ broj 110/09...39/16), jer on nije zahtevao prioritetno rešavanje. Predmet je rešen presudom od 25.11.2020. godine kojom je tužba tužilje AA, ovde predlagača, uvažena, pa je time ispunjena osnovna svrha podnetog prigovora kao pravnog sredstva za ubrzanje postupka.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu navode žalbe da se postupak u upravnom sporu bespotrebno odugovlačio dostavljanjem tužbe zainteresovanim licima, iako se predmet spora odnosi na troškove upravnog postupka koji padaju na teret upravnog organa i ne odnose se na prava trećih lica. Greška suda prilikom vođenja postupka može da opravda zaključak o kršenju prava na suđenje u razumnom roku, ali samo u kombinaciji sa drugim činiocima. Vrhovni kasacioni sud smatra da u ovom slučaju produženje postupka zbog toga što je sud preduzeo veliki broj radnji kako bi tužbu dostavio na odgovor zainteresovanim licima u upravnom sporu nije dovelo do kršenja prava predlagača na suđenje u razumnom roku, jer se takvo postupanje suda ne može smatrati nepoštovanjem proceduralnih pravila, a pri tome se, kao što je već navedeno, ne radi o sporu koji je od posebnog značaja za podnosioca.

Najzad, treba imati u vidu da je 15. marta 2020. godine doneta odluka o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 29/20), koje je ukinuto 06. maja 2020. godine. Rad sudova u toku trajanja vanrednog stanja je redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva broj 115-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su taksativno navedeni u Zaključku. U periodu od 11.05.2020. godine, sudije Upravnog suda su pored redovnih predmeta bile u obavezi da rešavaju i predmete u postupcima zaštite izbornog prava, za čije rešavanje su propisani vrlo kratki rokovi od 48 časova. To znači, da šest meseci nije postojala objektivna mogućnost da sudije Upravnog suda postupaju u predmetima koji nisu po zakonu hitni.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom dispozitiva rešenja odbio zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić