O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), utvrđeno je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača AA podnet radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 22307/2018 (2013), kao neosnovan, sa obrazloženjem da je nakon prijema Odluke Ustavnog suda Už 7875/2015 od 06.09.2018. godine, sudija izvestilac u predmetu U 22307/2018 (2013) aktivno postupao radi stvaranja procesnih uslova za odlučivanje u tom predmetu i po pribavljanju spisa od tuženog organa zakazao usmenu javnu raspravu za 21.11.2019. godine na koju je pristupila tužilja AA obavestivši sud da je tužilja BB preminula. Rešenjem Upravnog suda U 22307/2018 (2013) od 13.12.2019. godine utvrđen je prekid postupka zbog smrti tužilje BB i određeno da će se postupak nastaviti kada naslednici pok. BB preuzmu postupak ili kada ih sud na predlog protivne strane pozove da to učine. Upravni sud u ožalbenom rešenju ističe da ne može biti odgovoran zbog toga što su se stekli uslovi da se postupak u ovoj pravnoj stvari prekine i što prekid traje više od godinu i po dana, jer takvu procesnu situaciju nije izazvao.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pogrešno zaključio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. Naime, upravni spor je pokrenut još 04.02.2013. godine po tužbi AA, ovde predlagača i BB koja je preminula 08.08.2018. godine. Upravni sud je 02.10.2015. godine doneo presudu U 1653/13 protiv koje je samo AA izjavila ustavnu žalbu 02.12.2015. godine. Odlukom Ustavnog suda Už 7875/2015 od 06.09.2018. godine usvojena je ustavna žalba AA i, pored ostalog, utvrđeno da je presudom Upravnog suda U 1653/13 od 02.10.2015. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje, te je osporena presuda Upravnog suda poništena i određeno da taj sud donese novu odluku o tužbi podnositeljke ustavne žalbe podnetoj protiv rešenja Sekretarijata za imovinsko-pravne poslove, građevinsku i urbanističku inspekciju grada Beograda – Sektor za drugostepeni upravni postupak XXI-05 broj 351.1-24/2013 od 25.02.2013. godine. Upravni sud je, nakon prijema Odluke Ustavnog suda donete po ustavnoj žalbi, nastavio postupak u upravnom sporu po tužbi obe tužilje koje je pozvao na zakazanu usmenu javnu raspravu, iako je u izvršenju Odluke Ustavnog suda trebalo da nastavi postupak samo po tužbi tužilje AA. Pored toga, Upravni sud je rešenjem od 13.12.2019. godine prekinuo postupak zbog smrti BB koja je izgubila svojstvo stranke u upravnom sporu time što nije pobijala ustavnom žalbom presudu Upravnog suda U 1653/13 od 02.10.2015. godine, pa je na taj način već godinu i po dana onemogućeno postupanje u upravnom sporu po tužbi AA, ovde predlagača. Upravni sud je u upravnom sporu U 22307/2018 (2013) po prijemu Odluke Ustavnog suda preduzimao radnje u postupku iz čega proizlazi da se ne može govoriti o njegovoj neaktivnosti, ali je u ovom slučaju očigledno da se radi o nepravilnom vođenju postupka koji je doveo do prekoračenja razumnog trajanja s obzirom na sve okolnosti ovog slučaja.

Vrhovni kasacioni sud je svoju ocenu o nerazumno dugom trajanju postupka u predmetu Upravnog suda U 22307/2018 (2013) zasnovao na praksi Evropskog suda za ljudska prava koja se odnosi na sudske greške u primeni prava kao uzrok kršenja prava na poštovanje razumnog roka. Evropski sud za ljudska prava smatra da pravna greška koju počini neki sudija može da opravda zaključak o kršenju prava na suđenje u razumnom roku u kombinaciji sa drugim činiocima. Tako je u presudi Rashid protiv Bugarske (stav 82. presude od 05.06.2008. godine, broj predstavke 74792/01 – presuda je dostupna samo na francuskom jeziku) istaknuto da je kašnjenje uglavnom bilo posledica uzastopnih vraćanja predmeta od strane viših sudova prvostepenom sudu zbog nepravilnog pozivanja svedoka, ali i zbog nepoštovanja drugih proceduralnih pravila.

Polazeći od izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu U 22307/2018 (2013).

S obzirom na to da je u prigovoru radi ubrzavanja postupka AA predložila da se postupak u predmetnom upravnom sporu nastavi i da je u žalbi protiv rešenja Upravnog suda R4 u 281/21 od 30.09.2021. godine ponovo istakla da želi da sama nastavi upravni spor, Vrhovni kasacioni sud je smatrao da prigovor AA radi ubrzavanja postupka treba istovremeno smatrati i njenim predlogom za nastavak postupak u upravnom sporu U 22307/2018 (2013), koji je u ovom slučaju očigledno osnovan. Vrhovni kasacioni sud je stoga odredio rok od dva meseca za nastavak predmetnog postupka i preduzimanje svih neophodnih radnji kako bi se postupak u što kraćem roku okončao. Imajući u vidu postojeću procesnu situaciju u predmetu Upravnog suda U 22307/2018 (2013), Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ovo jedini način da se zaštiti pravo predlagača AA na suđenje u razumnom roku i pravično suđenje.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić