O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tačke 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Ožalbenim rešenjem odbijen je prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda II-18U 9253/19, sa obrazloženjem da od momenta podnošenja tužbe 11.06.2019. godine do podnošenja prigovora 19.10.2020. godine nije protekao dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu taj period nije pratila neaktivnost suda. Tužbom je tražena ocena zakonitosti rešenja tuženog Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije od 20.05.2019. godine, kojim je odbijena žalba tužioca, ovde predlagača, izjavljena protiv rešenja Policijske uprave u Pirotu od 12.02.2019. godine, a kojim je predlagaču zabranjeno korišćenje lične karte kao putne isprave, s tim da rešenje važi šest meseci i da žalba ne odlaže izvršenje rešenja. U izjašnjenju datom povodom podnetog prigovora radi ubrzavanja postupka, sudija izvestilac u predmetu Upravnog suda II-18U 9253/19 je naveo da će predmet biti većan na prvoj narednoj sednici veća, a iz spisa navedenog predmeta proizlazi da je presuda doneta 24.12.2020. godine.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od toga da je prvostepeno rešenje u upravnom postupku doneto 12.02.2019. godine, da je o žalbi predlagača odlučeno 20.05.2019. godine i da je upravni spor po tužbi predlagača u predmetu Upravnog suda II-18U 9253/19 u vreme podnošenja prigovora trajao godinu i četiri meseca, Vrhovni kasacioni sud nalazi da trajanje upravnog postupka i upravnog spora u objektivnom smislu ne predstavlja povredu prava predlagača na suđenje u razumnom roku. Uvažavajući značaj koji predmet upravnog spora ima za predlagača u subjektivnom smislu u vezi sa ostvarivanjem njegovih poslovnih aktivnosti na koje je ukazano u podnetom prigovoru, postupajući sudija je odmah nakon izjavljivanja prigovora prioritetno uzeo predmet u rad, a veće je donelo presudu 24.12.2020. godine koja je pismeno izrađena. Na taj način je ispunjena osnovna svrha podnetog prigovora kao pravnog sredstva za ubrzanje postupka.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu navode žalbe da je predlagaču putna isprava oduzeta zbog nesmetanog sprovođenja istražnog postupka koji traje već tri godine, ali je našao da ovi navodi ne mogu biti od uticaja na donošenje odluke o povredi prava na suđenje u razumnom roku i ubrazanju postupka u upravnom sporu, već u predmetnom istražnom postupku. Zbog svega izloženo, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u upravnom sporu koji se vodio pred Upravnim sudom u predmetu II-18U 9253/19 nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, te je na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku odlučio kao u stavu prvom dispozitiva rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom dispozitiva rešenja odbio zahtev podnosioca za naknadu troškova postupka, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku, shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da predlagač nije uspeo u postupku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić