.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 163/2019
20.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ulica ..., odlučujući o žalbi predlagača podnetoj zbog nepreduzimanja naloženih procesnih radnji, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 20.05.2020. godine
R E Š E NJ E
ODBIJA SE žalba predlagača zbog nepreduzimanja procesnih radnji naloženih rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 86/2019 od 19.07.2019. godine, kao neosnovana.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač je 02.12.2019. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu zbog nepreduzimanja procesnih radnji naloženih rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 86/2019 od 19.07.2019. godine.
Predlagač u žalbi navodi da je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 86/19 od 19.07.2019. godine utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu Ui 303/18 i naloženo sudiji izvestiocu u tom predmetu da, u roku od tri meseca od dana dostavljanja tog rešenja Upravnom sudu, preduzme radnje radi pravnosnažnog rešavanja navedenog predmeta. Predlagač ističe da ni posle tri meseca sudija izvestilac nije preduzeo naložene radnje i nije rešio predmet Ui 303/18. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji žalbu i sam preduzme radnje za pravnosnažno rešavanje predmeta Upravnog suda Ui 303/18, tako što će odlučiti o zahtevu predlagača za izvršenje presude Upravnog suda II-4 U 8563/16 od 13.09.2018. godine, koji je podnet 26.11.2018. godine.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 i 55/14) i zaključio da je žalba neosnovana.
O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Uvidom u spise predmeta Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 86/19 utvrđeno je da je rešenjem od 19.07.2019. godine uvažena žalba predlagača AA iz ... i preinačeno rešenje Upravnog suda R4 u 120/19 od 03.06.2019. godine, tako što je usvojen prigovor predlagača, utvrđeno da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu Ui 303/18 i naloženo sudiji izvestiocu u tom predmetu da, u roku od tri meseca od dana dostavljanja ovog rešenja Upravnom sudu, preduzme radnje radi pravnosnažnog rešavanja navedenog predmeta. Rešenje Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 86/19 od 19.07.2019. godine dostavljeno je Upravnom sudu 27.08.2019. godine.
Iz spisa predmeta Upravnog suda II-2 Ui 303/18 proizlazi da sudija izvestilac u tom predmetu nije bio u mogućnosti da predmet reši u ostavljenom roku od tri meseca od dana dostavljanja rešenja Vrhovnog kasacionog suda Rž1 u 86/19 od 19.07.2019. godine Upravnom sudu, jer tuženi organ – Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje nije mogao da dostavi sudu spise predmeta ni nakon više traženja, s obzirom na to da se upravni spisi nalaze u predmetu Upravnog suda U 3528/16 i nisu vraćeni tuženom organu.
Imajući u vidu okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba neosnovana, jer sudija izvestilac iz objektivnih razloga nije mogao da donese odluku po zahtevu predlagača u predmetu Upravnog suda Ui 303/18. Vrhovni kasacioni sud ukazuje predlagaču na to da je za rešavanje predmeta Upravnog suda Ui 303/18 bilo neophodno tražiti ubrzanje postupka u predmetu tog suda U 3528/16, zbog toga što je odlučivanje o zahtevu predlagača uslovljeno okončanjem tog drugog predmeta i pribavljanjem spisa tuženog organa koji se u njemu nalaze. Pored toga, Vrhovni kasacioni sud mora da konstatuje da u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku ne može preuzeti nadležnost Upravnog suda i odlučiti o zahtevu za izvršenje presude Upravnog suda II-4 U 8563/16 koji je predlagač podneo tom sudu 13.09.2018. godine, kako predlagač u žalbi traži. Saglasno odredbi člana 18. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, sud koji odlučuje o žalbi, u ovom slučaju Vrhovni kasacioni sud, ima ista prava i obaveze kao i predsednik neposredno nižeg suda, ali samo u odnosu na podneti prigovor o kome nije odlučeno, a ne i u odnosu na predmet upravnog spora koji nije pravnosnažno rešen.
Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. u vezi člana 14. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odbio žalbu predlagača zbog nepreduzimanja radnji naloženih rešenjem ovog suda Rž1 u 86/19 od 19.07.2019. godine donoseći odluku kao u izreci.
Sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Pouka o pravnom leku.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava
na suđenje u razumnom roku.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
