Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), utvrđeno je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Vrhovni kasacioni sud je u sprovedenom ispitnom postupku izvršio uvid u spise predmeta Upravnog suda 10U 9744/18 i utvrdio da je predlagač, u svojstvu tužioca, dana 06.06.2018. godine podneo Upravnom sudu tužbu radi poništaja rešenja Žalbene komisije grada Zaječara kojim je odbačena, kao neblagovremena, njegova žalba izjavljena 17.01.2018. godine protiv rešenja načelnika Gradske uprave grada Zaječara od 14.07.2017. godine. Navedenim prvostepenim rešenjem poništeno je rešenje načelnika Gradske uprave grada Zaječara od 29.11.2012. godine kojim je predlagač primljen u radni odnos na neodređeno vreme u Gradsku upravu grada Zaječara počev od 04.12.2012. godine i odlučeno da ostaje na snazi rešenje Gradske uprave grada Zaječara od 04.09.2008. godine kojim je predlagaču prestao radni odnos u tom organu. Tužbom je traženo i odlaganje izvršenja od 25.05.2018. godine, ali je rešenjem Upravnog suda 6U 9744/18 od 07.06.2018. godine zahtev za odlaganje odbačen. Postupajući po zahtevu suda od 02.08.2018. godine, tuženi organ je dana 09.10.2018. godine dostavio odgovor na tužbu i spise predmeta. Podneskom od 06.06.2019. godine tužilac, ovde predlagač, opredelio je troškove upravnog spora i urgirao da se postupak što pre okonča. Nakon toga, tužilac je podnescima od 18.12.2019, 09.01.2020. i 31.01.2020. godine dopunio petitum tužbe ističući tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete, koji je precizirao u iznosu od 3.887.300,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 16.09.2017. godine do dana isplate, na ime neisplaćenih zarada za period od 16.09.2017. do 09.12.2019. godine. Izjašnjavajući se povodom podnetog prigovora radi ubrzavanja postupka, sudija izvestilac je navela da će predmet, u skladu sa Programom rešavanja starih predmeta, biti rešen u roku od 30 dana.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača podnet radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 10U 9744/18, sa obrazloženjem da period nakon podnošenja tužbe nije pratila neaktivnost suda, budući da je sud dostavio tužbu na odgovor tuženom organu, a da je tuženi dostavio odgovor i spise predmeta 09.10.2018. godine. U ožalbenom rešenju se navodi da nepostupanje suda od dana prijema odgovora na tužbu i spisa predmeta nije od uticaja na povredu prava na suđenje u razumnom roku imajući u vidu da celokupno trajanje postupka ne prelazi granice odlučivanja u razumnom roku. Pored toga, ukazano je i na objektivnu nemogućnost suda da u većem delu 2020. godine postupa u predmetu 10U 9744/18, zbog vanrednog stanja koje je bilo proglašeno na teritoriji Republike Srbije i obaveze sudija da u roku od 48 časova rešavaju predmete o žalbama radi zaštite izbornog prava povodom parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora održanih 21.06.2020. godine. Ističe se da je podnosilac prigovora doprineo dužini trajanja postupka pred Uprvnim sudom, jer je tužbu više puta dopunjavao podnescima.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se ne mogu prihvatiti razlozi zbog kojih je ožalbenim rešenjem odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka. Radi se o upravnom sporu povodom zasnivanja i prestanka radnog odnosa, koji je po zakonu hitan i o kome se mora prioritetno odlučivati. U vreme podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka upravni spor je trajao dve i po godine, a radni spor u kome je predlagaču utvrđen prestanak radnog odnosa otpočeo je još 2008. godine. Upravni sud je efikasno rešio zahtev predlagača za odlaganje izršenja osporenog rešenja tuženog organa i još u oktobru 2018. godine okončao prethodni postupak po podnetoj tužbi, ali od tada nije preduzeo bilo koju radnju u postupku. Predmet tužbenog zahteva je ocena zakonitosti rešenja drugostepenog organa o odbacivanju žalbe kao neblagovremene, te sam po sebi nije složen, niti su na njegovu složenost i na produženje vremena trajanja postupka mogli da utiču podnesci kojima je tužilac, ovde predlagač, dopunjavao petitum tužbe isticanjem i preciziranjem zahteva za naknadu materijalne štete.

Neaktivnost suda koju karakteriše odsustvo bilo kakve procesne radnje tokom određenog vremena Evropski sud za ljudska prava uvek ocenjuje kao neprihvatljivo ukoliko je nacionalni sud ne obrazloži (stav 25. presude Evropskog suda za ljudska prava od 21. marta 2002. godine u predmetu Rego Cavez Fernandes protiv Portugalije broj predstavke 46462/99). Vrhovni kasacioni sud nalazi da je u toku 2020. godine postojala objektivna nemogućnost Upravnog suda da postupa u spornom predmetu za vreme vanrednog stanja, a zatim i zbog rešavanja izbornih sporova koji su po zakonu naročito hitni, ali nalazi da ove okolnosti ne mogu opravdati predugo trajanje upravnog spora i postupka u celini u predmetu zasnivanja i prestanka radnog odnosa koji je po zakonu hitan.

S obzirom na dosadašnje ukupno trajanje postupka i fazu u kojoj se on trenutno nalazi, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu 10U 9744/18.

Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od 60 dana za pravnosnažno okončanje postupka, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a prema Tarifnom broju 13. Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić