U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 3604/21, kao neosnovan, sa sledećim obrazloženjem: da period od podnošenja tužbe 19.02.2021. godine do dana podnošenja prigovora 04.10.2022. godine nije pratila neaktivnost suda; da se taj period ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku; da je u prvoj polovini 2022. godine rad Upravnog suda bio otežan zbog odlučivanja u velikom broju predmeta u vezi sa republičkim referendumom radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije i održanim izborima u Republici Srbiji, jer su izborni sporovi po zakonu naročito hitni i zahtevaju prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete, pa i u odnosu na predmet predlagača koji ne spada u kategoriju hitnih predmeta.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ožalbenim rešenjem je pravilno odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 3604/21 imajući u vidu sve razloge koji su navedeni u ožalbenom rešenju, a koji su pravno utemeljeni.

Pored navedenog, Vrhovni kasacioni sud ističe da prigovor radi ubrzavanja postupka i žalba moraju ispunjavati i uslov prihvatljivosti ratione personae. To znači da predlagač mora biti aktivno legitimisan za njihovo izjavljivanje.

Evropski sud za ljudska prava je u svojim presudama nebrojeno puta ponovio da države moraju svoje sudove organizovati tako da oni mogu da odgovore na zahteve iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava, uključujući i obavezu da se postupci sprovode u razumnom roku (videti, pored ostalih, presudu od 23. aprila 1987. godine donetu u predmetu Erkner i Hofauer protiv Austrije, broj predstavke 9616/81 i presudu Velikog veća od 29. marta 2006. godine u predmetu Skordino protiv Italije, broj predstavke 36813/97, stav 183.). Prema članu 2. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pravo na suđenje u razumnom roku ima svaka stranka u sudskom postupku. Međutim, da bi stranka u sudskom postupku mogla da traži utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku, a u slučaju utvrđenja povrede i pravično zadovoljenje od države, ona mora u odnosu na državu uživati dovoljan stepen institucionalne i funkcionalne nezavisnosti.

Proizvodnja, distribucija i snabdevanje toplotnom energijom je Zakonom o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“, br. 88/11 i 104/16) određena kao komunalna delatnost od opšteg interesa tj. delatnost od značaja za ostvarivanje životnih potreba fizičkih i pravnih lica kod kojih je jedinica lokalne samouprave dužna da stvori uslove za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta, obima dostupnosti i kontinuiteta, kao i nadzor nad njenim vršenjem (član 2. st. 1. i 2. i stav 3. tačka 3). Saglasno odredbama člana 4. istog zakona, jedinica lokalne samouprave u skladu sa ovim zakonom obezbeđuje organizacione, materijalne i druge uslove za izgradnju, održavanje i funkcionisanje komunalnih objekata i za tehničko i tehnološko jedinstvo sistema i uređuje i obezbeđuje obavljanje komunalnih delatnosti i njihov razvoj (stav 1.), a jedinica lokalne samouprave, takođe, uređuje u skladu sa zakonom uslove obavljanja komunalnih delatnosti, prava i obaveze korisnika komunalnih usluga, obim i kvalitet komunalnih usluga i način vršenja nadzora nad obavljanjem komunalnih delatnosti obezbeđujući, pored ostalog, odgovarajući obuhvat, obim i kvalitet komunalnih usluga koji podrazumeva naročito: zdravstvenu i higijensku ispravnost prema propisima standardima i normativima, tačnost u pogledu rokova isporuke, sigurnost i zaštitu korisnika u dobijanju usluga, pouzdanost, pristupačnost i trajnost u pružanju usluga (stav 3. tačka 1).

U skladu sa odredbama Zakona o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 15/16 i 88/19), jedinice lokalne samouprave koje su osnovale javna komunalna preduzeća za proizvodnju i distribuciju toplotne energije, kao što je slučaj sa osnivanjem predlagača, imenuju i razrešavaju njihove direktore, kao i predsednika i članove njihovih nadzornih odbora (član 17. stav 3, član 21. stav 2, član 24. stav 3. i član 48). Nadležni organ jedinice lokalne samouprave, saglasno odredbama člana 59. stav 7. i člana 69. navedenog zakona, daje saglasnost na najvažnije odluke javnog komunalnog preduzeća (godišnji i trogodišnji program poslovanja, statut, tarifu, raspolaganje sredstvima u javnoj svojini koja su preneta u svojinu javnog preduzeća, akt o opštim uslovima za isporuku komunalnih usluga, ulaganje kapitala i statusne promene).

Polazeći od ovakvog normativnog uređenja javnih komunalnih preduzeća čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave u pravnom sistemu Republike Srbije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da predlagač nije u dovoljnoj meri institucionalno, funkcionalno i materijalno nezavisan od države, da bi bio aktivno legitimisan za podnošenje pravnih sredstava za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku za koje odgovornost snose sudovi kao državni organi, pa prema tome i država. Vrhovni kasacioni sud ovakvu svoju ocenu zasniva na stanovištu Evropskog suda za ljudska prava izraženom u Odluci donetoj po predstavkama br. 57691/09 i 19719/10 JKP Vodovod Kraljevo protiv Srbije, st. 14-16.

Zbog svega izloženog žalba predlagača je u stavu prvom dispozitiva odbijena primenom odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.

Vrhovni kasacioni sud je, u stavu drugom dispozitiva, odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić