Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ul. ... broj ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 338/2018 od 18.01.2019. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 07.05.2019. godine, bez ispitnog postupka

R E Š E NJ E

ODBIJA SE žalba predlagača i potvrđuje rešenje Upravnog suda R4 u 338/2018 od 18.01.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Predlagač je 30.01.2019. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 338/2018 od 18.01.2019. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzanja postupka u predmetu Upravnog osporen postupak za njega nema poseban značaj koji bi mu dao hitnost u odlučivanju. Ističe da mu je još pre 14 godina utvrđeno pravo na korišćenje sporne zajedničke prostorije – perionice koja je bespravno zauzeta, te da mu je time pričinjena nenadoknadiva šteta.

Odlučujući o žalbi predlagača, na osnovu odredaba čl. 16, 17. i 20. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“br. 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“br. 25/82... „Službeni glasnik RS“br. 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom člana 387. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“br. 72/11, sa izmenama) i zaključio da žalba nije osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu, u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju o žalbama.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. sledeće: da je predlagač 07.09.2016. godine podneo zahtev za iseljenje lica i stvari iz zajedničke prostorije – vešernice u ul. ... ... u ...; da je 20.03.2017. godine podneo žalbu protiv zaključka prvostepenog organa od 27.02.2017. godine kojim je njegov zahtev odbačen zbog stvarne nenadležnosti organa uprave da o njemu rešava; da je predlagač, u svojstvu tužioca, dana 10.07.2017. godine podneo Upravnom sudu tužbu protiv drugostepenog rešenja, a dana 10.12.2018. godine prigovor radi ubrzanja postupka u upravnom sporu.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača postupka i upravnog spora za sada ne opravdava tvrdnju predlagača da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. Naime, upravni postupak je pokrenut 07.09.2016. godine, tužba u upravnom sporu podneta 10.07.2017. godine, a u vreme podnošenja prigovora postupak je trajao dve godine i tri meseca. Vrhovni kasacioni sud ukazuje na to da, i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. presude Preto i dr. protiv Italije od 08.12.1983. godine, broj predstavke 7984/77).

Vrhovni kasacioni sud je cenio navod žalbe da mu je pravo na korišćenje sporne vešernice utvrđeno još pre 14 godina i da nije u mogućnosti da je koristi čime mu se pričinjava nenadoknadiva šteta, ali nalazi da taj navod ne može uticati proizlazi da u spornoj vešernici koja je adaptirana u stambeni prostor stanuje BB na osnovu ugovora o zakupu prostora adaptiranog za stanovanje, a da je u parničnom postupku pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev AA za poništaj navedenog ugovora. Navedeni parnični postupak, kao i drugi upravni postupci koje je predlagač vodio povodom sporne zajedničke prostorije svakako su povezani. Međutim, bez obzira na to što su navedeni postupci u međusobnoj vezi, sudska zaštita zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku može se tražiti i ostvariti samo u odnosu na konkretan postupak koji je u toku, pa se vremensko trajanje postupka može ceniti samo od datuma njegovog pokretanja, a ne od datuma pokretanja postupaka koji su mu prethodili. Stoga se ne može prihvatiti navod tužioca da postupak za ostvarivanje njegovog prava traje 14 godina i da taj period treba imati u vidu prilikom donošenja odluke po prigovoru za ubrzanje postupka u ovom konkretnom predmetu.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 17. st. 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odbio žalbu predlagača.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

POUKA O PRAVNOM LEKU:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić