Predlagač u žalbi navodi da je u predmetu koji se vodi pred Uprvnim sudom III-1U 19756/18 sud u potpunosti bio pasivan u periodu od godinu dana. Obrazlaže to činjenicom da je tuženi organ dana 27.02.2019. godine dostavio sudu odgovor na tužbu i nepotpune spise predmeta, a da je sud tek 03.02.2020. godine, nakon prijema prigovora radi ubrzavanja postupka, naložio tuženom organu da dostavi dopunjene spise. Predlaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji prigovor radi ubrzavanja postupka, utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i dosudi mu opredeljene troškove na ime sastava prigovora i žalbe.

Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.

O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.

Odredbom člana 18. stav 3. Ustava Republike Srbije, propisano je da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda III-1U 19756/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da od podnošenja tužbe (30.10.2018. godine) do podnošenja prigovora (12.11.2019. godine), nije protekao toliko dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu taj period nije pratila neaktivnost suda, s obzirom da je sud tužbu dostavio tuženom na odgovor i zatražio dopunu spisa predmeta. Pored toga, sud je imao u vidu i doprinos tužioca dužini trajanja spora, koji se ogleda u tome što je dva meseca nakon podnošenja tužbe, dana 26.12.2018. godine, sudu dostavljena uređena tužba.

Vrhovni kasacioni sud prihvata ocenu Upravnog suda iz obrazloženja ožalbenog rešenja da trajanje upravnog spora u vremenskom periodu od godinu dana objektivno ne predstavlja toliko dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Međutim, postoje predmeti koji zahtevaju prioritetno rešavanje zbog nekog ličnog svojstva podnosioca. Takvi su npr. predmeti u kojima su podnosioci u poodmaklom životnom dobu, lica sa invaliditetom, lica potpuno ili delimično lišena poslovne sposobnosti i lica koja boluju od teške bolesti. U ovom konkretnom slučaju predmet spora je naknada troškova nabavke medicinsko-tehničkog pomagala za maloletno lice koje boluje od hronične respiratorne insuficijencije propraćene epilepsijom zbog postojanja visoke lezije cervikalne kičme i slabosti respiratorne muskulature. Roditelji maloletnog predlagača (tužioca u upravnom sporu) od 2015. godine pokušavaju da od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje dobiju naknadu troškova za medicinsko pomagalo koje su kupili svojim sredstvima, a upravni postupak su pokrenuli zahtevom od 28.03.2017. godine. U toku upravnog spora, Upravnom sudu su dostavili dve urgencije za ubrzanje postupka (12.04. i 05.09.2019. godine), ali u spisima predmeta ne postoje dokazi da je po tim urgencijama bilo šta preduzeto. Upravni sud je 27.02.2019. godine primio od tuženog organa spise predmeta i odgovor na tužbu, a dopunu spisa je tražio 21.01.2020. godine, dakle, nakon podnošenja prigovora za ubrzavanje postupka.

Imajući u vidu sve navedene činjenice i okolnosti ovog slučaja, Vrhovnoi kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu III-1U 19756/18. Ovakvu odluku Vrhovni kasacioni sud je doneo, pored ostalog, rukovodeći se i sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava. Izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti rešavaju po prioritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema, ukoliko je sud preopterećen nerešenim predmetima. U predmetu R.P. D. protiv Poljske, koji se odnosio na tužbu za naknadu štete zbog pogoršanja zdravstvenog stanja podnosioca posle medicinske intervencije, Evropski sud za ljudska prava je naglasio da je predmet spora nesumnjivo od suštinske važnosti za podnosioca, jer bi doveo ne samo do naknade za bol koji je pretrpeo već bi mu ta naknada omogućila bolji medicinski tretman (stav 36. presude od 19. oktobra 2004. godine, broj predstavke 77681/01).

Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za odlučivanje o tužbi u smislu člana 11. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba čl. 153. stav 1, čl. 154. i čl. 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a visina troškova utvrđena je prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadama za rad advokata.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja žalba nije dozvoljena

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić