.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 4/2020
07.02.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., ul. ... broj .., koga zastupa kao punomoćnik Vladimir M. Popović, advokat iz ..., ul. ... broj ../.., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 290/19 od 13.12.2019. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je dana 07.02.2020. godine, posle ispitnog postupka
R E Š E NJ E
I ŽALBA SE UVAŽAVA i PREINAČUJE rešenje Upravnog suda R4 u 290/19 od 13.12.2019. godine, tako što se:
Usvaja prigovor predlagača i utvrđuje da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu 16U 5398/18.
Nalaže se sudiji izvestiocu u predmetu Upravnog suda 16U 5398/18 da, u roku od tri meseca od dana dostavljanja ovog rešenja Upravnom sudu, preduzme radnje radi pravnosnažnog rešavanja navedenog predmeta, kao i da, u roku od 30 dana po isteku prethodno navedenog roka, obavesti predsednika Upravnog suda o preduzetim radnjama.
II OBAVEZUJE SE Republika Srbija da predlagaču na ime troškova postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara, koji će biti isplaćen iz Budžetskih sredstava Republike Srbije opredeljenih za rad sudova, u roku od 15 dana od podnošenja zahteva za isplatu.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač je 03.01.2020. godine podneo Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 290/19 od 13.12.2019. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 16U 5398/18, kao neosnovan.
Predlagač smatra da je ožalbenim rešenjem neosnovano odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 16U 5398/18. Ističe da prethodni postupak u tom predmetu traje gotovo dve godine, a da sud nije preduzeo ni jednu radnju u postupku. Predlaže da sud usvoji njegovu žalbu i preinači ožalbeno rešenje tako što će usvojiti prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka, utvrditi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i odrediti „prvenstvo ovog predmeta u postupanju i odlučivanju“. Predlagač je tražio da mu se dosude i troškovi postupka na ime sastava prigovora i žalbe od strane advokata.
Postupajući po žalbi predlagača, u smislu odredaba čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i našao da je žalba osnovana.
O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ broj 40/15), kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da pored njega vode postupak i odlučuju po žalbama.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/06), propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača podnet radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 16U 5398/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da od dana podnošenja tužbe 28.03.2018. godine do dana podnošenja prigovora 18.10.2019. godine nije protekao toliko dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, pri čemu predmet spora nije statusne prirode, što bi iziskivalo naročitu hitnost u postupanju. Upravni sud je, takođe, ukazao na svoju obavezu rešavanja predmeta po redosledu prijema propisanu članom 177. Sudskog poslovnika, kao i na doprinos podnosioca prigovora dužini trajanja postupka time što je više puta izvršio dopunu tužbe.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da je Upravni sud pogrešno zaključio da u konkretnom slučaju nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku. U vreme podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka u navedenom predmetu upravni spor je trajao 18 meseci, a u tom periodu sud nije preduzeo nijednu radnju u postupku. U spisima predmeta ne postoji dokaz o tome da je sud dostavio tuženom tužbu na odgovor zahtevom od 29.03.2019. godine, kako se navodi u ožalbenom rešenju. Neaktivnost suda koju karakteriše odsustvo bilo kakve procesne radnje tokom određenog vremena Evropski sud za ljudska prava uvek ocenjuje kao neprihvatljivo ukoliko je nacionalni sud ne obrazloži (stav 25. presude Evropskog suda za ljudska prava od 21. marta 2002. godine u predmetu Rego Čavez Fernandez protiv Portugalije broj predstavke 46462/99). Pored toga, činjenica da je predlagač podnescima od 08.04. i 18.04.2019. godine dopunjavao tužbu ne može opravdati neaktivnost suda u periodu od 18 meseci. Vrhovni kasacioni sud ističe da je ovakvo ponašanje predlagača, kao tužioca u upravnom sporu, dozvoljeno u kontekstu korišćenja svih raspoloživih procesnih sredstava u cilju ostvarivanja postavljenog zahteva u tužbi (stav 38. presude Evropskog suda za ljudska prava od 22.09.2005. godine u predmetu Sokolov protiv Rusije, broj predstavke 3734/02).
Polazeći od svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, usvojio žalbu predlagača i preinačio prvostepeno rešenje Upravnog suda tako što je utvrdio da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u postupku koji se vodi pred Upravnim sudom u predmetu 16U 5398/18. Kako je ovim rešenjem utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetu koji nije pravnosnažno rešen, Vrhovni kasacioni sud je odredio rok od tri meseca za preduzimanje radnji u cilju pravnosnažnog okončanja postupka, smatrajući da će se na taj način postići svrha zaštite prava na suđenje u razumnom roku.
Odluka o naknadi troškova predlagaču za sastav prigovora i žalbe od strane advokata doneta je na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredaba člana 153. stav 1, člana 154. i člana 163. stav 1. Zakona o parničnom postupku, a prema Tarifnom broju 13 Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata.
Sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Pouka o pravnom leku.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
