.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 42/2021
20.05.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, predsednik suda sudija Jasmina Vasović, u predmetu predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Stefan Lazić, advokat iz ..., ul. ..., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 45/2021 od 31.03.2021. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, nakon sprovedenog ispitnog postupka, doneo je 20.05.2021. godine
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba predlagača i potvrđuje rešenje Upravnog suda R4 u 45/2021 od 31.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač je preko Upravnog suda, dana 20.04.2021. godine, podneo Vrhovnom kasacionom sudu žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 45/2021 od 31.03.2021. godine, kojim je odbijen njegov prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 7159/17, kao neosnovan. U žalbi je naveo da o njegovom zahtevu u upravnom sporu nije odlučeno više od tri godine, zbog čega je predložio da Vrhovni kasacioni sud uvaži žalbu i preinači ožalbeno rešenje.
Postupajući po žalbi predlagača, u smislu čl. 16, 18. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ br. 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ br. 25/82 i 48/88 i „Službeni glasnik RS“ br. 46/95... 106/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje, primenom člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) i zaključio da je žalba neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 45/2021 i U 7159/17 utvrđeno je da je tužilac AA iz ... (ovde predlagač) podneo tužbu Upravnom sudu 08.05.2017. godine, protiv tuženog Ministarstva finansija Republike Srbije, Sektora za imovinsko- pravne poslove, radi poništaja rešenja od 04.04.2017. godine, u pravnoj stvari eksproprijacije. Navedenim rešenjem odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca izjavljena na rešenje Odeljenja za urbanizam, komunalno-stambene i imovinsko-pravne poslove opštine Veliko Gradište od 19.08.2016. godine, kojim je, tačkom 1. dispozitiva, usvojen predlog predlagača JP „Elektromreža Srbije“ Beograd, pa je eksproprisan u svojinu Republike Srbije u korist JP „Elektromreža Srbije“ Beograd deo kat.parc. ... „Kod ...“, njiva 3. klase od 33,68 ara, upisana u LN br. ... KO ..., u pov. od 19,80m2, vlasnika AA iz ..., radi postavljanja dalekovodnog stuba br. 75, u cilju izgradnje dalekovoda DV 11 kV TC Bela Crkva – TC Veliko Gradište. Stubno mesto nalazi se na dve parcele (kat.parc. ... i ... KO ...), oblika kvadrata dimenzija 6,29 x 6,29, od čega na parceli tač. 1. dispozitiva ovog rešenja zauzima pov. od 19,80m2, označeno na skici stubnog mesta, urađenoj od strane dipl. ing. geod. BB, koja je sastavni deo rešenja. Tačkom 2. dispozitiva, uspostavljeno je pravo službenosti prolaza provodnika, dalekovoda DV 11 kV TC Bela Crkva – TC Veliko Gradište, iznad parcele vlasnika nepokretnosti, u smeru, načinu i uslovima utvrđenim planskom i investiciono-tehničkom dokumentacijom, a u skladu sa priloženom skicom i opisom položaja stubnog mesta i smera kretanja provodnika. Tačkom 3. dispozitiva, obavezan je vlasnik dela eksproprisane nepokretnosti da ga preda korisniku nakon pravnosnažnosti odluke o naknadi, tj. datumom zaključenja sporazuma o naknadi. Tačkom 4. dispozitiva, obavezan je korisnik JP „Elektromreža Srbije“ Beograd da u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti rešenja ovom odeljenju podnese pismenu ponudu o obliku i visini naknade za eksproprisani deo nepokretnosti, bliže određen u tač. 1. dispozitiva ovog rešenja. Tačkom 5. dispozitiva, određeno je da se eksproprijacija dela gore navedene nepokretnosti vrši u svrhu izgradnje dalekovoda DV 11 kV TC Bela Crkva – TC Veliko Gradište, u skladu sa rešenjem Vlade RS 05 br. 465-611/2015 od 08.07.2015. godine o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju, odnosno administrativni prenos zemljišta i objekata na zemljištu u interesu dvostrukog snabdevanja električnom energijom teritorije opštine Veliko Gradište i opštine Bela Crkva.
Članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (''Službeni list SCG'' - međunarodni ugovori, br. 9/03, 5/05 i 7/05, ''Službeni glasnik RS'' - međunarodni ugovori, br.12/10 i 10/15), između ostalog, propisano je da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, propisano je da svako ima pravo da mu nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Prema članu 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmeta suđenja, pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaj predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 7159/17. Naime, Upravni sud je u navedenom predmetu preduzimao radnje kako bi obezbedio ispunjenost procesnih uslova za odlučivanje o tužbi, imajući u vidu da je nakon podnošenja tužbe dostavio tužbu na odgovor tuženom organu i zainteresovanom licu, po kom zahtevu je tuženi organ 02.06.2017. godine dostavio odgovor na tužbu. Pored toga radi se o višestranačkom predmetu, koji je složene prirode i u kome je bilo neophodno održavanje usmene javne rasprave. Predmet ove upravne stvari po zakonu nije hitan i ne zahteva prioritetno postupanje suda. Naime, poštovanje redosleda rešavanja predmeta je obaveza koju ne propisuje samo član 177. Sudskog poslovnika, već je je ona propisana i članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se u sudu koji je preopterećen nerešenim predmetima, kao što je Upravni sud, od rešavanja predmeta prema redosledu prijema u sud odstupi kada su u pitanju predmeti koji se moraju prioritetno rešavati, što ovde nije slučaj. Nakon podnošenja prigovora za ubrzavanje postupka, sudija izvestilac u predmetu U 7159/17 je u izjašnjenju od 19.02.2021. godine navela da će predmet biti okončan u roku od 2 meseca. Uvidom u Centralizovani sistem za upravljanje predmetima na standardizovan način Upravnog suda – SAPS utvrđeno je da je u predmetu U 7159/17 usmena javna rasprava održana 15.04.2021. godine, te da je nakon toga doneta odluka i predmet ekspedovan iz suda 13.05.2021. godine. Na taj način prigovor je ostvario svoju osnovnu svrhu koja se ogleda u delotvornom ubrzanju sudskog postupka.
Pored toga, rad sudova je za vreme vanrednog stanja redukovan na taj način što su se, u skladu sa Zaključkom Visokog saveta sudstva br. 119-05-132/2020-1 od 18.03.2020. godine, održavala samo suđenja koja ne trpe odlaganja u predmetima u krivičnoj i građanskoj materiji koji su taksativno navedeni u Zaključku. Nakon ukidanja vanrednog stanja, održani su republički i lokalni izbori i sve sudije Upravnog suda su angažovane na rešavanju izbornih predmeta koji su po zakonu naročito hitni, pa se nepostupanje suda u tom periodu može smatrati opravdanim.
Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba neosnovana, pa je primenom člana 18. stav 2. Zakona o zaštitiu prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u dispozitivu.
Predsednik
Vrhovnog kasacionog suda
Jasmina Vasović, s.r.
Pouka o pravnom leku:
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava
na suđenje u razumnom roku
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
