U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Ožabenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača AA radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 8580/20 sa obrazloženjem da od momenta podnošenja tužbe 02.06.2020. godine do podnošenja prigovora 02.03.2021. godine nije protekao neprimereno dug vremenski period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. Navodi se da period nakon podnošenja tužbe nije pratila neaktivnost suda, imajući u vidu da je tužba dostavljena na odgovor tuženom organu i da su pribavljeni spisi sprovedenog upravnog postupka. Pri donošenju ožalbenog rešenja, Upravni sud je imao u vidu da je u pitanju složen višestranački postupak u kome je neophodno održavanje usmene javne rasprave, kao i da su sudije dužne da predmete rešavaju po redosledu njihovog prijema, u skladu sa obavezom propisanom članom 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 39/16).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda U 8580/20. Naime, od podnošenja tužbe u tom predmetu do podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka proteklo je devet meseci, što u objektivnom smislu ne može predstavljati neprimereno dug period koji bi doveo do povrede prava na suđenje u razumnom roku. U tom periodu Upravni sud je okončao fazu prethodnog postupka u kojoj je pribavio odgovor na tužbu i spise predmeta upravnog organa. U predmetu je neophodno zakazivanje usmene javne rasprave zbog toga što se radi o višestranačkom postupku. Višestranački upravni sporovi se u praksi smatraju procesno složenim predmetima upravo zbog toga što iziskuju održavanje javne rasprave kao dodatne faze postupka, kao i obavezu suda da zainteresovanim strankama u postupku omogući izjašnjenje o podnetoj tužbi.

Vrhovni kasacioni sud nije mogao oceniti osnovanost žalbenog navoda da ukupna dužina trajanja upravnog postupka i upravnog spora prelazi granice suđenja u razumnom roku, jer predlagač AA ni u prigovoru radi ubrzavanja postupka niti u žalbi nije navela koliko dugo je trajao upravni postupak koji je prethodio podnošenju tužbe u upravnom sporu.

Vrhovni kasacioni sud u svojoj praksi primenjuje stanovište Evropskog suda za ljudska prava da se radni sporovi moraju rešavati sa posebnom ekspeditivnošću ukoliko se odnose na prestanak radnog odnosa, isplatu zarade ili radni i profesionalni status podnosioca koji dovodi do njegove egzistencijalne ugroženosti. Iz prigovora i žalbe proizlazi da je predlagač AA zaposlena u Stručnoj službi Zaštitnika građana, te da tužbom u upravnom sporu osporava rešenje Zaštitnika građana doneto u postupku sprovođenja internog konkursa za popunjavanje položaja pomoćnika generalnog sekretara Stručne službe Zaštitnika građana na kome je učestvovala. Činjenica da predlagač AA nije postavljena na položajno mesto za koje je konkurisala, kao i druge činjenice vezane za zaposlenje navedene u prigovoru i tužbi koje se odnose na ocenjivanje predlagača, premeštaj na drugo radno mesto i mogućnost korišćenja godišnjeg odmora, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne ukazuju na egzistencijalnu ugroženost predlagača zbog koje bi predmet Upravnog suda U 8580/20 trebalo prioritetno rešavati.

Imajući u vidu sve izloženo, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je žalba predlagača očigledno neosnovana, pa je primenom odredaba člana 17. st. 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u dispozitivu.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić