.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rž1k, Rž1kp, Rž1g, Rž1r, Rž1gp, Rž1 u, Rž1up 68/2020
23.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, sudija Katarina Manojlović Andrić, u predmetu predlagača AA iz ..., Bulevar ... broj ..., čiji je punomoćnik Vladimir Tomić, advokat iz ..., ul. ... broj .., odlučujući o žalbi predlagača izjavljenoj protiv rešenja Upravnog suda R4 u 99/2020 od 15.06.2020. godine, u predmetu zaštite prava na suđenje u razumnom roku, doneo je 23.07.2020. godine, bez ispitnog postupka
R E Š E NJ E
ODBIJA SE žalba predlagača i potvrđuje rešenje Upravnog suda R4 u 99/2020 od 15.06.2020. godine.
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev predlagača za naknadu troškova žalbenog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Predlagač AA je 29.06.2019. godine podnela Vrhovnom kasacionom sudu, preko Upravnog suda, žalbu protiv rešenja Upravnog suda R4 u 99/2020 od 15.06.2020. godine, kojim je odbijen njen prigovor radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda 24U 473/20, kao neosnovan. Predlagač smatra da je prigovor radi ubrzavanja postupka osnovan zbog toga što Upravni sud nije dostavio tužbu na odgovor tuženom u roku od 30 dana od dana prijema tužbe, već je to učinio tek nakon prijema prigovora. Prelaže da Vrhovni kasacioni sud usvoji žalbu, utvrdi da je predlagaču povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, naloži postupajućem sudiji Upravnog suda da bez odlaganja preduzme odgovarajuće procesne radnje, te da usvoji zahtev predlagača za naknadu opredeljenih troškova parničnog postupka.
Odlučujući o žalbi predlagača na osnovu odredaba čl. 16, 17. i 20. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“ 40/15) i člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“ 25/82, „Službeni glasnik RS“ 6/15), Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje primenom odredbe člana 386. u vezi člana 402. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ 72/11 i 55/14) i zaključio da je žalba neosnovana.
O žalbi je odlučivao sudija određen Godišnjim rasporedom poslova u sudu u smislu odredbe člana 16. stav 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, kojom odredbom je predviđeno da predsednik neposredno višeg suda može Godišnjim rasporedom poslova da odredi jednog sudiju ili više sudija da, pored njega, vode postupak i odlučuju po žalbama.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz spisa predmeta Upravnog suda R4 u 99/2020 i 24U 473/20 proizlaze sledeće činjenice i okolnosti ovog slučaja: da je predlagač AA dana 10.01.2020. godine podnela tužbu u upravnom sporu protiv tuženog Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zbog nedonošenja rešenja po njenoj žalbi podnetoj zato što nije odlučeno o njenom zahtevu podnetom 16.09.2019. godine za utvrđivanje potpunog penzijskog staža i donošenje konačnog rešenja o starosnoj penziji; da je, postupajući po zahtevu suda od 07.02.2020. godine, tuženi organ dana 01.06.2020. godine dostavio spise predmeta i odgovor na tužbu u kome je naveo da je 20.05.2020. godine doneo rešenje po žalbi, koje je poslato punomoćniku tužilje.
Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.
Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.
Imajući u vidu sve činjenice i okolnosti ovog slučaja, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno je postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda 24U 473/20, jer je upravni spor započeo podnošenjem tužbe 10.01.2020. godine, a upravni postupak podnošenjem zahteva za utvrđivanje potpunog penzijskog staža i donošenje konačnog rešenja o starosnoj penziji tužilje, ovde predlagača, dana 16.09.2019. godine, tako da je u vreme podnošenja prigovora radi ubrzavanja sudskog postupka upravni spor trajao četiri meseca, a postupak u celini nepunih osam meseci. Navedeno trajanje postupka ne opravdava tvrdnju predlagača AA da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, niti povreda ovog prava postoji zbog neaktivnosti u radu suda. Sud je od tuženog organa zahtevao dostavljanje odgovora na tužbu i spisa predmeta u roku od mesec dana od prijema tužbe. Nepostupanje tuženog organa po ovom nalogu u roku od 30 dana propisanom članom 30. stav 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09), ne može se smatrati neopravdanim, jer je 15.03.2020. godine doneta Odluka o proglašenju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 29/20), koje je ukinuto 06.05.2020. godine Odlukom o ukidanju vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 62/20). Saglasno odredbi člana 2. stav 3. Uredbe o primeni rokova u upravnim postupcima za vreme vanrednog stanja („Službeni glasnik RS“, broj 41/20), rokovi koji ističu za vreme vanrednog stanja, a odnose se na preduzimanje upravnih radnji, okončanje upravnih postupaka i odlučivanje po izjavljenim pravnim sredstvima, smatraće se isteklim kad istekne 30 dana od dana prestanka vanrednog stanja, pa je tuženi organ preduzeo upravne radnje dostavljanja odgovora na tužbu i spisa predmeta u navedenom roku, dana 01.06.2020. godine.
S obzirom na izloženo, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 17. st. 1. i 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u stavu prvom dispozitiva, odbio kao očigledno neosnovanu žalbu predlagača.
Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom dispozitiva odbio i zahtev predlagača za naknadu troškova postupka, na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom odredbe člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu da predlagač AA nije uspela u ovom postupku.
Sudija
Katarina Manojlović Andrić, s.r.
Pouka o pravnom leku.
Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba
u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava
na suđenje u razumnom roku.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
