U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 374. stav 2. tač. 1, 2, 3, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojim se štiti pravo na suđenje u razumnom roku uvažavaju se sve okolnosti predmetnog suđenja, pre svega, složenost činjeničnih i pravnih pitanja, celokupno trajanje postupka i postupanje suda, javnog tužilaštva ili drugog državnog organa, priroda ili vrsta predmeta suđenja ili istrage, značaja predmeta suđenja ili istrage po stranku, ponašanje stranke tokom postupka, posebno poštovanje procesnih prava i obaveza, zatim poštovanje redosleda rešavanja predmeta i zakonski rokovi za zakazivanje ročišta i glavnog pretresa i izradu odluke.

Ožalbenim rešenjem je odbijen prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu Upravnog suda U 8707/18, kao neosnovan, sa obrazloženjem da se nepostupanje suda u fazi postupka od dostavljanja odgovora na tužbu sa spisima predmeta 17.10.2018. godine do podnošenja prigovora 11.05.2020. godine ne može smatrati povredom prava na suđenje u razumnom roku, jer i prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno. Upravni sud smatra da predmet, po prirodi stvari, nije hitne prirode, budući da se radi o novčanoj naknadi na ime solidarne pomoći zbog uništenja imovine usled požara i stoga ocenjuje kao neosnovan navod prigovora da se radi o sporu iz radnog odnosa koji je hitan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, moraju biti uvažene sve okolnosti predmetnog slučaja, a ključni značaj ima činjenica dužine trajanja postupka. Predlagač svoje stanovište o povredi prava na suđenje u razumnom roku u prigovoru i žalbi zasniva na dugom trajanju upravnog spora, koji je u trenutku podnošenja prigovora trajao skoro dve godine. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu ne sme zanemariti trajanje upravnog postupka koji je prethodio podnošenju tužbe. U konkretnom slučaju, upravni i sudski postupak integralo posmatrano traju kraće od dve i po godine što nije dovelo do povrede prava predlagača na suđenje u razumnom roku, bez obzira na činjenicu dužeg trajanja upravnog spora. Naime, prema stavu Evropskog suda za ljudska prava, kašnjenje u toku određene faze postupka može biti dopustivo pod uslovom da ukupno trajanje postupka nije prekoračeno (stav 36. presude Evropskog suda za ljudska prava od 08.12.1983. godine u predmetu Preto i dr protiv Italije, broj predstavke 7984/77).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nesumnjivo je da postoji interes predlagača AA da o njenoj tužbi bude odlučeno za što kraće vreme, ali je Upravni sud pravilno ocenio da se ne radi o predmetu koji zahteva prioritetno odlučivanje. Predlagač traži solidarnu pomoć radi otklanjanja štete nastale požarom, ali iz spisa proizlazi da je požar izbio na stambenom objektu na kome je predlagač suvlasnik sa svojim bratom i u kome ne živi predlagač AA, već njena sestra, te nastala šteta nije ugrozila pravo stanovanja predlagača i njenu egzistenciju. Kako predmet spora nije hitne prirode i ne zahteva prioritetno rešavanje, on spada u grupu predmeta koje treba rešavati prema redosledu prijema u sud. Poštovanje redosleda rešavanja predmeta je obaveza koju ne propisuje samo član 177. Sudskog poslovnika („Službeni glasnik RS“, br. 110/09 ... 16/18), već je ona propisana i članom 4. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku pri odlučivanju o pravnim sredstvima kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku. Izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se u sudu koji je preopterećen nerešenim predmetima (kao što je Upravni sud), od rešavanja predmeta prema redosledu prijema u sud odstupi kada su u pitanju predmeti koji se moraju prioritetno rešavati, ali predmet predlagača ne spada u tu grupu.

Prilikom ocene da u predmetnom upravnom sporu nije povređeno pravo predlagača na suđenje u razumnom roku, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je Upravni sud preduzimao radnje kako bi pribavio spise predmeta tuženog organa i stvorio preduslove za donošenje odluke o tužbi, ali da spisi i odgovor na tužbu nisu dostavljeni krivicom upravnog organa. U toku 2020. godine postojala je objektivna nemogućnost suda da postupa u spornom predmetu - najpre za vreme vanrednog stanja, a zatim zbog rešavanja izbornih sporova koji su po zakonu naročito hitni i moraju imati prioritet pri rešavanju u odnosu na sve druge predmete. Povreda prava na suđenje u razumnom roku može se utvrditi samo u slučaju neopravdanih dužih perioda neaktivnosti u radu suda, koji, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u predmetnom postupku ne postoje.

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u stavu prvom dispozitiva odbio žalbu predlagača.

Vrhovni kasacioni sud je u stavu drugom odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić, s.r.

Pouka o pravnom leku:

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić