Polazeći od činjenica i okolnosti ovog slučaja koje su utvrđene u ožalbenom rešenju, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno postupio Upravni sud kada je odbio prigovor predlagača radi ubrzavanja postupka u predmetu tog suda III-7U 3219/19. U vreme podnošenja prigovora postupak je u navedenom upravnom sporu trajao nešto duže od godinu dana, pa se u objektivnom smislu ne može smatrati nerazumno dugim.

Naime, ako je sud je preopterećen nerešenim predmetima, izgrađeni standardi Evropskog suda za ljudska prava nalažu da se predmeti tada rešavaju po prioritetu ili po posebnom značaju za podnosioca, a ne po redosledu prijema predmeta u sud. Slučajevi koji, prema svim okolnostima, imaju poseban značaj za podnosioca prigovora ili za njega postoji rizik zbog odugovlačenja postupka, zahtevaju naročitu marljivost u postupanju ili posebnu i izuzetnu hitnost, pa se i realno kraće vreme trajanja postupka može smatrati nerazumnim. Međutim, predmet upravnog spora odnosi se na nalog predlagaču da izvrši neprijavljene poreske obaveze i, prema oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne spada u predmete koji su po zakonu hitni ili koje bi trebalo prekoredno rešavati, uz svo uvažavanje subjektivnog značaja koji ocena zakonitosti poreskog rešenja ima za predlagača.

Pored toga, u toku trajanja postupka Upravni sud nije bio neaktivan, već je preduzimao radnje na stvaranju procesnih uslova neophodnih za odlučivanje. Upravni sud je 27.03.2019. godine dostavio tužbu tuženom organu na odgovor i zatražio spise predmeta, a 27.05.2020. godine naložio tužiocu da se izjasni da li je zadovoljan naknadno donetim rešenjem tuženog organa ili ostaje pri tužbi i u kom obimu.

Vrhovni kasacioni sud ističe da je postupak u predmetu Upravnog suda III-7U 3219/19 započet po tužbi zbog ćutanja uprave predlagača, kao tužioca, jer tuženo Ministarstvo finansija nije donelo odluku po njegovoj žalbi od 29.11.2018. godine izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja donetog u postupku poreske kontrole. Iz spisa proizlazi da je tuženo Ministarstvo finansija donelo rešenje po žalbi još 25.04.2019. godine (pogrešno navedeno 25.04.2018. godine), ali da o ovoj činjenici predlagač i njegov punomoćnik nisu obavestili ni Upravni sud, niti Vrhovni kasacioni sud iako ona može biti od značaja za odlučivanje i u upravnom sporu i u postupku za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku. Razumna dužina sudskog postupka predstavlja optimalno vreme za odlučivanje o pravu ili obavezi stranke u kome treba da bude otklonjena neizvesnost o tome da li stranka ima neko pravo ili je dužna da izvrši neku obavezu. Donošenjem rešenja o žalbi predlagača od strane Ministarstva finansija nakon pokretanja upravnog spora prestala je neizvesnost predlagača o ishodu postupka po njegovoj žalbi i prestao osnov za podnošenje tužbe zbog ćutanja uprave u upravnom sporu. Propust podnosioca predstavke da obavesti sud o bitnom dokazu za razmatranje predmeta predstavlja u praksi Evropskog suda za ljudska prava jednu od situacija u kojima je taj sud utvrđivao zloupotrebu prava na predstavku zbog onemogućavanja neometanog vođenja postupka i pravilnog odlučivanja o predstavci (vidi, pored ostalih, odluke od 19.09.2019. godine u predmetima Mladenović i dr. protiv Srbije, broj 41375/16, Lazić protiv Srbije, broj 76024/16, Antić protiv Srbije broj 42144/16 i Bihorac protiv Srbije broj 33470/16).

Zbog svega izloženog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredaba člana 18. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, odlučio kao u stavu prvom dispozitivu rešenja.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev predlagača za naknadu troškova postupka na osnovu člana 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku shodnom primenom člana 153. stav 1. Zakona o parničnom postupku, jer predlagač nije uspeo u postupku zaštite prava na suđenje u razumnom roku.

Sudija

Katarina Manojlović Andrić,s.r.

Pouka o pravnom leku.

Protiv ovog rešenja nije dozvoljena žalba

u smislu člana 21. Zakona o zaštiti prava

na suđenje u razumnom roku.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić